Сутра упис средњошколаца и бруцоша

Од 7. јула почиње упис у средње школе и на већини државних факултета. Онима који нису успели да се упишу у овом року, остаје други круг - за средњошколце 9. јула, а за будуће бруцоше 1. септембра.

За упис у средње школе у Србији у наредној школској години има 87.000 слободних места, док је према подацима Министарства просвете и Републичког завода за статистику, осми разред ове године завршила 81.000 ђака.

Две трећине места предвиђено је за упис ђака у четворогодишње стручне школе и гимназије, а једна трећина за трогодишње.

Према подацима министарства просвете, 76 324 будућа средњошклаца испунило је листе жеља.

У првом кругу уписано је 74 009 ученика, а око хиљаду ђака дошло је из Републике Српске.

Осим тога 2 800 осмака уписало је уметничке школе, Филолошку и Математичку гимназију у Београду и њихова одељења у Републици.

Матичне основне школе објављују списак преосталих слободних места за упис ученика 8. јула, а онима који се не упишу у првом кругу остаје уписни рок који почиње 9. јула.

Упис ученика у средње школе у којима има слободних места предвиђен је за 11. јул.

Нови средњошколци треба да приложе оригнално сведочанство о заврешеној основној школи, крштеницу и лекарско уверење.

На већини факултета сутра ће се уписивати бруцоши. На појединим факултетима уписне квоте су премашене док су природне науке и техника, и даље, мање популарне.

За студије физике се у Београду пријавила само четвртина од планираног броја.

На машинском факултету остало је 41 одсто слободних места, а на технолошко-металуршком 53 одсто.

Други циклус акредитације факултета

До краја недеље требало би да буду познати и резултати другог циклуса акредитације у коме је 12 установа.

За трећи циклус пријавио се Београдски, Новосадски и Нишки универзитет и 40 факултета.

Проф. Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, рекао је за РТС да је за сада прошло 8 факултета, да 13 пролази у овом кругу а да за новембар остаје још десет.

По новом закону о високом образовању државни и приватни универзитети су изједначени.

Проф. Милован Станишић, ректор Универзитета Сингидунум, рекао је да очекује позитивно решење јер по свим стандардима задовољавају услове акредитације.

Процес акредитације подељен је у пет циклуса и траје до краја јуна 2009. године.

Његовим завршетком наш систем високог школства постаће део јединственог европског образовног система.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(уторак, 08. јул 2008, 01:18) - anonymous [нерегистровани]

Imaju li i đaci pravo glasa?

Dali ste im lep primer vašom mafijaškom akcijom otimanja para za upis u bilo koji razred srednje škole. Zašto se vi kao profesori niste stavili na stranu učenika i dozvolili im da taj novac potroše na letovanje , u svakom slučaju za džeparac preko raspusta.Treba da vas je stid, neznam dali ima časnih izuzetaka, jer ste zbog nemoći i nesposobnosti da svoje kase napunite iz budžeta došli na ideju da otimate od tih istih učenika od kojih očekujete da budu fini prema vama.Ako roditelj od primljenih 17 hiljada plate treba da za dvoje srednjoškolaca da 4000 dinara samo za upis od čega će da prežive i plate dažbine.Ako ste već tako brižni pokrenite danas akciju da se to prekine i da se vrati novac onima koji su uplatili, djaci bi vam bili najzahvalniji.Školska mafija, samo nam je još to falilo!!!

(недеља, 06. јул 2008, 22:45) - Profesorka [нерегистровани]

Imaju li i đaci pravo glasa?

Bravo, dete nam se upisalo u željenu školu. Da li je tu kraj đačke i roditeljske agonije? Ili možda samo još jedan početak?
Ima li iko ko je zadužen ili barem zainteresovan da čuje mišljenje samih učenika o sredini u kojoj provode dragocene dane svoje mladosti i izrastaju u buduće zrele ljude? Šta ako vam je dete pametno i dobro, a ipak iz nekih razloga vidno nezadovoljno?
Da li đački parlament postoji pro forme ili zbog njih samih? Zašto i oni ne bi mogli da ispunjavaju formalno definisane anketne listove o radu profesora na kraju školske godine i daju svoj sud o onima koji su dužni da obrazuju njih - NAŠU decu? Zar to ne bi podiglo kvalitet nastave i odnosa prema njima? Ili su uvek za sve baš samo oni krivi?