Једнако је часно бити електричар и водоинсталатер, као дипломирани правник или економиста

Сваки пети средњошколац одлучио је да знање стиче у систему дуалног образовања – у учионици и у компанији. Закон који регулише образовање деце по том моделу на доради је у Скупштини Србије. Помоћница министра просвете за дуално и предузетничко образовање и васпитање Габријела Грујић Гарић каже за РТС да се неке од измена тичу повећања нивоа безбедности деце, као и да пријемни испити за ученике који желе да се образују по дуалном моделу буду пре регуларних.

Од 500 средњих школа, 104 су у систему дуалног образовања, скоро 7.000 ђака и 1.000 компанија се образује по том моделу, а Габријела Грујић Гарић истиче да ти резултати показују да смо постали лидери у региону у дуалном образовању.

"Када један систем желимо да заживи на набољи могући начин, што значи да желимо да постигнемо да млади људи у 21. веку заиста имају компентенције као скуп знања, вештина, способности, а то могу да остваре само на два места – у учионицама тј. амфитеатрима и реалном радном окружењу у компанијама", каже Грујић Гарићева за РТС.

Нагласила је важност дуалног образовања јер, поред теоријског знања, вештине постају фокус развоја образовања.

Закон који регулише образовање деце по том моделу на доради је у Скупштини Србије, а неке измене значе и већу безбедност деце која раде у компанијама.

"Јако је важно да млади људи уче у реалном радном окружењу, а самим тим да повећавао њихову безбедност, јер се ради о врло озбиљним процесима – дигитализованим процесима, о умрежавању процеса, програмирању ЦНЦ машинама", рекла је Грујић Гарићева.

На питање која су то опасна занимања за децу, истиче да су скоро сва занатска занимања, као и да је потребно све то контролисати.

"Ученике контролише просветна инспекција, али врло високу одговорност имају и представници компанија. Имамо лиценциране инструкторе који учествују у процесу учења кроз рад који прате план и програм наставе и учења", додаје Грујић Гарићева.

За школе са дуалном образовањем планирано је да пријемни испити буду раније, односно у исто време када су и испити за талентовану децу.

"Ми смо тиме пробудили борбу за овај вид реализације наставе на два места и они најбољи треба да имају прилику да се у предроку определе и покажу шта желе и да ако имају капацитет, знања, радозналости и интерсовања, а компанија је заинтересована за њих да они то могу у предроку да раеализују", каже Грујић Гарићева.

Велико интересовање за авио-механичаре, браваре завариваче, електричаре...

Примера ради, за Ваздухопловну академију на једно место пријављује се 15 ђака, јер авио-механичар у старту има плату 1.500 евра. Грујић Гарићева каже да је велико интересовање и за профиле бравара зваривача и електричара, водоинсталатера, мехатроничара.

"Дуално образовање у Србији јесте будућност зато што је то филозофија образовања. Она није заснована само да подржи занатска занимања, иако су она веома важна, него она подржава и образовање наших будућих ИТ инжењера, као и свих инжењерских струка", додала је Грујић Гарићева.

"Морамо да освестимо да је једнако часно бити и електричар и бравар заваривач и водоинсталатер, као што је дипломирани правник или економиста", поручила је Грујић Гарићева.

Опозиција оцењује да се дуалним образовањем понижава образовање, а на питање да ли ће прихватити амандмане опозиције на измене закона, Грујић Гарићева каже да би их прихватила ако би овај начин реализације наставе нешто одузимао.

"Дуални модел реалзације наставе је једна озбиљна допуна образовању и то морају сви наши родитељи да знају – то значи да смо ми креирали наш национани модел у складу са нашим промишљањима. Опште образовање је стуб образавања и то нико није дирао у креирању овог модела, ми смо заправо стручне предмете поделили на два места", објаснила је Грујић Гарићева.

Указала је да нико не понижава теоријска знања и да је теорија мајка знања која је заштићена у дуалном образовању.

"Дуални модел реализације је додата вредност и ови резулатати говоре о томе да су ипак наши млади препознали то и да ће овим моделом као јако млади људи имати развијено и самопоуздање и знање и вештине и способности и ставове и озбиљност и радну етику и то је једна озбиљна карта за будућност", закључила је Грујић Гарићева.

број коментара 10 Пошаљи коментар
(уторак, 21. јан 2020, 13:49) - DrMr [нерегистровани]

Zanatlije

Gospodo,sta mislite da bi ista funkcionisalo,da nije elektricara,bravara,varioca,zidara,itd.dali bi ista funcionisalo da smo svi sa strukama stecenim na univerzitetu?Svaka struka ima svoju dobru stranu,tako da o tome netreba ni diskutovati.A zarade kako se dodeljuju za odredjenu struku,to je druga prica,to je za diskusiju.

(уторак, 21. јан 2020, 13:39) - sozgas [нерегистровани]

Tesko

cete to prodati pravnicima, njima se vec na prvoj godini studija objasnjava kako su casniji i pametniji od svih ostalih.

(уторак, 21. јан 2020, 12:53) - Goran [нерегистровани]

Čast i ponos

Svako ko svoj posao odradi korektno treba da bude ponosan na svoje umeće i predanost. A plate nemaju veze sa ljudima, kao što ni visoko obrazovanje nije garancija da ce neko biti ČOVEK.

(уторак, 21. јан 2020, 12:51) - anonymous [нерегистровани]

dualno obrazovanje

Ovaj sistem je postojao jos pre vise od 50 godina. To mogu da se sete starije generacije. tada se zvala skola ucenika u privredi. Bili su razni smerovi, elektricari, masinci brodarci itd. Dalje je postojala tehnicke skole kao Tesla ili Petar Drapsin gde se preko leta obavzno radio praktikum u nekoj firmi.
Danas na zapadu (nemackoj) ima dualni sistem studiranja. Ide se na predavanja u bloku (mesec dana) i onda se radi radi u firmi, pa ponovo na predavanja itd. U svakom slucaju je praksa jako vazna za dalji posao.
Vratite stare sisteme skolovanja i praksu uz to i bice strucnjaka.

(уторак, 21. јан 2020, 12:40) - anonymous [нерегистровани]

A fakulteti?

I onda cemo imati zanatlije koji znaju da rade svoj posao dok ce diplomirani ekonomisti i dalje muku da muce sa procentnim racunom.

(уторак, 21. јан 2020, 12:32) - anonymous [нерегистровани]

Časno je, ali i isplativije

Svakako je isplativije biti zanatlija, nego akademski obrazovan. Retko ko može da radi u struci i na nivou svoje formalne edukacije. Stoga, zanat je majka. Tu su pare. Sve ostalo je šarena laža.

(уторак, 21. јан 2020, 12:13) - Bob [нерегистровани]

Nije nego

Do skoro nije bilo tako. Bili smo omalovazavani jer smo zbog priride posla uvek bili prljavi, masni, pocepani,a bez para. E sada kada nas nema pravicete nas od blata. A ti silni menadzeri, profesori, doktori, sada ce sami biti prljavi, masni i pocepani jer nece imati ko da im radi i popravlja.

(уторак, 21. јан 2020, 11:19) - Дејан [нерегистровани]

Теорија је мајка знања

А пракса и вештина отац... Деца као прво треба да науче да раде и да стекну навику рада. Сва теорија не вреди ништа ако је не знају применити. Дуално образовање је будућност српске привреде што се тиче занатских послова

(уторак, 21. јан 2020, 10:59) - anonymous [нерегистровани]

Занат = факултет ?

"Једнако је часно бити електричар и водоинсталатер, као дипломирани правник или економиста". Да, само колика је разлика у платама и условима рада између ових занимања ( електричар - правник или водоинсталатер - економиста) ? Никада то није било једнако, а неће ни бити. То што нема довољно људи који се образују за ове и друге занате је посебна тема. Нека се питају они који су до тога довели !

(уторак, 21. јан 2020, 09:48) - anonymous [нерегистровани]

Naravno

Da je jednako časno svako zanimanje, ali nije časna plata koju zanimanja dobijaju, pa imamo apsurd da lekar ima manja primanja od električara.