Срби највише троше на храну, Европљани на рачуне – да ли је разлог само у парама

Домаћинства су прошле године у Србији просечно трошила 64.500 динара. Највише новца иде на храну. Ситуација у ЕУ је другачија – домаћинства највећи део буџета троше на режије. Због чега је то тако и да ли се са степеном богатства једне земље то мења?

Становници сиромашних земаља издвајају више новца из кућног буџета за храну него они из богатих држава. У Србији се поједе и попије трећина свега што се заради, по чему је Србија међу рекордерима у Европи.

На храну су од Срба мање трошили само становници Бугарске, Турске и Македоније.

У ЕУ се на храну у просеку у прошлој години трошио 1.861 еврo по становнику, а у Србији 926 евра.

Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије објасио је, гостујући у Јутарњем програму, да поред разлика у платежној моћи, постоје и културолошке разлике, односно другачије потрошачке навике.

У ЕУ се три пута више троши на ресторане и хотеле, каже Малиновић и наводи пример Италије, где се просеку један или ниједан оброк припрема у кући, а два у ресторанима.

У Србији се троши готово исто на алкохолна пића и дуван као и у ЕУ, а Малиновић указује на чињеницу да у Србији више пића конзумирају код куће него по кафанама, наводећи пример слава и других културолошких разлика.

Што се тиче слободног времена, грађани ЕУ троше три пута више за културу и рекреацију, што не значи да грађани Србије према томе немају квалитетан однос – чак се може рећи супротно, сматра Малиновић.

Суштина је, објашњава, да су цене у областима културе и рекреације знатно ниже него у ЕУ.

Млади у Европи више изнајмљују станове

У земљама Европске уније највећи проценат новца одлази на становање и рачуне, 24 одсто.

Малиновић каже да у Србији, као и у неким земљама ЕУ, млади касно заснивају домаћинство, док се на пример у скандинавским земљама осамостаљују одмах после пунолетства.

Такође, како додаје, млади у Србији желе да што пре стекну некретнину, док је у ЕУ филозофија промењена и млади се све више опредељују за ренту.

Зато су трошкови изнајмљивања већи и доминирају у укупним трошковима, истиче Малиновић.

Упитан да ли ће се структура трошкова мењати са повећавањем плата, Малиновић сматра ће се више издвајати за слободно време, а мењаће се и потрошачке навике, као на пример чешће конзумирање оброка ван куће.

Указује на пример бројних "експрес ресторана" који се појавили у Београду последњих година.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(субота, 07. дец 2019, 16:56) - anonymous [нерегистровани]

Statistika nasa 2...

...znam cijene u drzavama Zapadne Evrope,znam i one u Njemackoj a znam ih i na Balkanu,u Srbiji...konkretno u Njemackoj,u diskontima najpovoljnije je kupovati,sve je vrhunskog kvaliteta,pakovano po 100 ili vise na svakom proizvodu pise cijena,sastojci ,datum trajnja i porjeklo,prehrabreni proizvodi su,pretezno domaci a iz uvoza,radjeni su po najvisem standardu,nesto kao sto je u Poljskoj,Madjarskoj ili Ceskoj,probirljivi kupci nebi kupovali...u Srbiji,BiH...Srpskoj,kda bi se poredilo,proizvodi su 10-ak stepenica ispod,povrce i voce nije svjeze a cijene,mozda su i vece nego u Zapadnim diskontima za siroke mase...imaju i prodavnice gdje je skupo ali tu je i usluga,posebno pakovanje ili bio proizvodi a sto se tice plate,4-10 puta je veca...i moze,na kraju mjeseca neko ustedi i 1 000 ili vise €...(ps,price o potrosackoj korpi samo ima na Balkanu u ni banana drzavicama...)

(субота, 07. дец 2019, 16:18) - anonymous [нерегистровани]

Preživljavanje

Kod nas gotovo sve ode na račune za: infostan, struju, telefone, kablovsku TV, internet, porez; nešto ode za oblačenje da čovek nije go i bos. Ono što ostane za hranu je toliko da biološki preživiš.

(субота, 07. дец 2019, 13:23) - Ulmer [нерегистровани]

@Statistika naša

A dok si radio u Nemackoj bio si samac ili sa porodicom?Ako si bio sam mogu ti poverovati da si stedeo €1000 mesecno.Od stana na posao i natrag,nikuda drugde nisi se kretao,jaja ili koznzerva za veceru,hocu reci jeftino se hranio.Prijatelju, nije zivot samo stedeti,tamo gde svi odlazimo nisu na ustedjevine potrebne.Rezervu stvoriti u novcu ako zatreba,i to je to.

(субота, 07. дец 2019, 12:08) - anonymous [нерегистровани]

statistika

Ovde se previdja osnovna cinjenica - cena hrane u Srbiji je priblizna ceni hrane u EU. Kako su plate u Srbiji manje, normalno je da je procenat izdvajanja za hranu veci u Srbiji nego u EU. Sve ostalo prati standard i cena se formira prema trzistu.

(субота, 07. дец 2019, 11:06) - Bojan [нерегистровани]

Statistika naša

Kako na fin način preko statistike prikazati da smo siromašni... Dok sam radio u nemačkoj isti troškovi za hranu su mi bili kao u nemačkoj. A stanarina duplo. Sada će neko reći aha znaci sve mu dođe na isto! NE! Jer na kraju meseca do druge plate imate ušteđevinu od 1000€. Molim Vas objasnite kako u Srbiji uštedeti 1000€ možda za godinu dana....