У Србији се не очекује нови талас миграната

У свету је готово седамдест један милион људи због ратова, прогона и другог насиља, морао да напусти своје домове - два милиона више него претходне године. Многима са Блиског Истока наша земља је успутна станица до Западне Европе

Двадесетдвогодишњи Хусеин из Ирана је тек годину дана у нашој земљи. Прву препреку је, каже, савладао.

"Учим српски од људи, причам са људима и учим", каже Хусеин.

Због љубазности људи донео је важну одлуку - остаће да живи у Србији.

"Добијам подршку од њих и од разних организација овде, говорим неколико језика, и желим да будем преводилац, сам сам и могу да успем", каже Хусеин.

Абдулах из Сирије је тек месец дана у Прихватном центру у Врању.

"Задовољан сам условима у кампу, али нећу се задржавати, добио сам дозволу, моја крајња станица је Луксембург", каже он.

Ирачанин Хуан је са породицом побегао од рата.

"И мајка и отац и два брата су са мном, најважније је да се осећамо сигурно, браћа и ја идемо у школу, срећни смо овде", каже Хуан.

На светски дан миграната, бројеви, међутим, обесхрабрују. Тренутно је 451 дете мигрант без родитељског старања у Србији. На Чукарици их је највише из Авганистана. О њима брину три завода и две установе невладиних организација.

"Прошле године смо израдили правилник како треба поступати са малолетним мигрантима од тренутка када уђу у Србију, да знамо ко је задужен за њих и шта држава треба да им пружи од здравствене услуге до тога да похађају нашу школу", каже Зоран Ђорђевић, министар за рад.

Ханс Фрридрих Шодер из УНЦХР-а каже да их нарочито угрожавају кријумчари.

"УНХЦР је помогао државним старатељима за 300 њих и да се отворе нова места за безбедан смештај деце, али потребне су нове инвестиције да бисмо обезбедили да се ова деца склоне од опасности", каже Шодер.

У Србији се не очекује нови талас миграната јер до Западне Европе лакше стижу преко Босне и Херцеговине. Али тамо су многи ван кампова, на улици или у приватном смештају. Федерација би да их распореди и у Српској.

"Не можемо да их збринемо у Српској. Проблем је безбедносни. Уз њихово присуство долази и до појачаног криминала, а и здравствена безбедност била би угрожена", каже председница Републике Српске Жењка Цвијановић.

Ако се ригорозне контроле наставе, број долазака у Босну и Херцеговину биће смањен јер ће мигранти евентуално схватити да кроз ову земљу не могу проћи до жељених дестинација.

У првих пет месеци ове године у БиХ је ушло око десет хиљада илегалних миграната, готово двоструко више него у истом периоду прошле године. 

број коментара 0 Пошаљи коментар