Дан словенске писмености, сећање на рад Ћирила и Методија

Бројним манифестацијама у Србији се обележава Дан словенске писмености и културе. Традиционално се прославља 24. маја као сећање на дан када су 863. године, после свечаности у част обнове Цариграда, светитељи Ћирило и Методије кренули на мисионарски пут међу Словене у Моравску. Министар Владан Вукосављевић рекао је за РТС да је Дан словенске писмености велики, симболички значајан датум у историји словенских народа, па и српског народа.

Министарство културе и информисања је пре две године Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упутило иницијативу за измену и допуну Закона о државним празницима којом би Дан Ћирила и Методија постао Дан словенске писмености и културе и био државни празник који се радно обележава.

Подршка за иницијативу добијена је од Матице српске, Српске православне цркве и Филолошког факултета.

Пре неколико дана Влада Србије је усвојила предлог Закона о новом државном празнику.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, министар културе и информисања Владан Вукосављевић је рекао да се Дан Ћирила и Методија обележава у највећем броју словенских земаља, у Бугарској, Чешкој, Словачкој, Украјини, Русији, Црној Гори.

Како каже, Србија је у симболичком пољу каскала и тај празник обележава се радно, али Дан словенске писмености је велики симболички значајан датум у историји словенских народа, па и српског народа.

О Ћирилу и Методију се доста учи у школи, подсетио је министар.

"Сама чињеница да је пре 1.300 година неко успео да породи писменост код словенских народа, који су насељавали огроман простор од Солуна до Немачке и до истока Русије, који нису имали своје писмо – дело Ћирила и Методија је у том смислу историјски значајно што је створило предуслове да словенска писменост и књижевност изађу на велику историјску сцену и до тада Словени нису имали своје кодификовано писмо", рекао је Вукосављевић.

Према његовим речима, њихов рад је изазивао велики отпор латинског клера у оно време. Били су суочавани са бројним проблемима и догма је била да се црквенослужбене књиге, а није их било много у употреби, могу штампати само на три језика – хебрејском, латинском и грчком.

Словенска писменост је изашла на историјску сцену и дужни смо да се са пијететом и захвалношћу сећамо великог рада Ћирила и Методија, истакао је министар културе.

Потом су њихови ученици Климент и Наум направили ћирилицу коју данас користимо, подсетио је Вукосављевић.

"Мислим да је то важан датум и прилика да се подсетимо значаја писмености, значаја заштите језика и писма. Празници служе да нас на симболички начин подсете на неки феномен, догађај, морални, етички или историјски стандард", закључио је Вукосављевић.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(петак, 24. мај 2019, 09:04) - милан [нерегистровани]

Ћирилица

Требало би на спортским дресовима бити само ћирилица. Исто тако да се пише Србија, а не Serbia.

(петак, 24. мај 2019, 08:32) - Петрија [нерегистровани]

А пре њих?

Пробкем је што постоје докази о писмености наших предака много, много пре Ћирила и Методија... Овај нови Празник не би требало да замагли ту основну чињеницу о писмености Срба у далекој прошлости јер је то истовремено доказ о томе да смо ми аутохтон народ који је хиљадама година живео на овом простору....

(петак, 24. мај 2019, 08:18) - Климент Наум [нерегистровани]

Закон о употреби ћирилице

Брзометно је донет закон о празновању писмености!?Добро.
Закон о употреби Службеног(Ћириличког) језика у јавности је у ћорсокаку, вечито нешто нејасно.
Како је све јасно у Немачкој,Јапану,Бугарској,Грчкој,Јерменији...а код нас латинизација до лудила...

Ћирилица да се службено и јавно користи, обавезно , и превасходно, ...
Дкле, у медијима, ТВ, регионалној и националној штампи...оставити изузетке,али ћирилица да преовладава увек и свуда.
Без ригидностима у приватној пракси,али обавезати јавну употребу ћирилице у државним органима,кореспонденцији,штампи,књиге(подржати пореским олакшицама,ремитенда и сл)За мањине толеранција као у Немачкој,ЕУ..