Помоћ Ужичана и Новљана српским породицама у Штрпцу

Ужички студенти и средњошколци су током двомесечне хуманитарне акције "Ужице за Kосмет", прикупили 605.000 динара, а потом и уручили помоћ најугроженијим породицама у најјужнијој српској енклави – Штрпцу. Део помоћи уручен је и Народној кухињи "Браћа Југовић". Акцију су подржали и Град Ужице, Ваљаоница "Импол Севал" и студенти из Херцег Новог.

У једној од највећих српских енклава под Шар планином, у Штрпцу, навикли су на опрез и неизвесност, али сиромаштво и незапосленост годинама исцрпљују људе, решене да остану.

Велики број житеља социјално је угрожено – 900, приходи од пољопривреде недовољни, највећи послодавац је Влада Републике Србије, а ипак, живот се у Штрпцу опире свакој невољи.

"Моја породица броји девет чланова – седморо деце, супруг и ја. Супруг има пензију, ја не радим али обрађујемо земљиште јер децу треба нахранити и опремити за школу", наводи Бојана Kоцијанић.

Наташа Шубарић наводи да њена седмочлана породица – четири сина, снајка и унука, живи од 17.000 динара

Помоћ је, овога пута, стигла са младим Ужичанима, њиховим колегама из Херцег Новог и радницима "Импол Севала", а шпорети, каучи и бела техника, нису једино што је донето.

"Једина могућност неких породица да преживе је да приме социјалну и хуманитарну помоћ, ми од ње живимо 20 година, али реткост је да се сретнемо са људима. Нама више значи ово физичко присуство и подршка ових људи кад проведу пар сати са нама, када се видимо, међусобно попричамо", наводи Ивица Пужић, секретар Црвеног крста у Штрпцу.

Перица Гогић, председник синдиката Ваљаонице "Импол Севал" из Севојна наводи да ова акција може да буде путоказ осталим компанијама, да узму учешће у истој, јер је, како наводи – породицама на југу Kосова и Метохије, свака помоћ преко потребна.

Јовиша Ћировић из Уније студената наводи да је главна идеја – да што већи број младих посети Kосово и Метохију, виде како људи тамо живе, помогну колико је то могуће и развију неко ново пријатељство.

Широм Kосмета, где је отисак српског прста још видљив, а уверење да право на прошлост и будућност, није илузија, Срби спавају полуотворених очију, и држе се Вуковог гесла – Нека свако уради што је кадар, и народ неће пропасти.

И Ужичани и Новљани, у то име, већ другу годину, долазе, храбре, помажу и не одустају.

број коментара 0 Пошаљи коментар