Брнабић: Потребна економија заснована на иновацијама

Председница Владе Србије Ана Брнабић и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић посетили су Иновациони центар Електротехничког факултета Универзитета у Београду, где су им презентована три пројекта која се реализују у том центру, а премијерка је тим поводом рекла да је ЕТФ и Иновациони центар одличан пример знања у Србији.

Ана Брнабић је навела да је Србији потребно друштво и економија која се заснована на знању и иновацијама.

"Србији је потребна нова парадигма раста, потребно нам је друштво и економија која се заснива на – знању, иновацијама, много већим инвестирању у истраживање и развој и много већа повезаност између науке и привреде. Овај центар у пракси показује све то", рекла је Брнабићева.

Додала је да је поносна што у Србији постоји такав центар, који сарађује са компанијама као што су "Сименс" и "Мерцедес".

Навела је да ће на састанку који ће имати на ЕТФ разговарати о томе како влада може још више да помогне факултету и Институту и навела да се већ планира шта ће се радити 2019. и 2020. године.

"За нас је важно и да ЕТФ и Иновациони центар учествују и у програму преквалификација, што је важно као један од начина и новог запошљавања и развоја нових вештина, али и тога да макар на почетном нивоу имамо више људи на тржишту који нам фале. Они су крајем маја, почетком јуна, завршили овде програм квалификације за 80 кандидата, од којих је 18 већ запослено", рекла је Брнабићева и позвала их да се прикључе и следећем кругу преквалификација.

Током обиласка Иновационог центра Младен Шарчевић је навео да су наука и иновације веома битне за привреду, те да је за побољшање поред тога потребно да долази више инвеститора, али и да се створи боља клима.

Додаје да је најављен нови закон о научно-истраживачкој делатности и фонд за науку и истакао да ће тиме муке оваквих центара нестати.

"Посебно се захваљујем за овај пројекат за децу са аутизмом, јер благи облици аутизма су све присутнији. То је тренд у свету, тако да ови модели су од великог значаја, јер је потреба за већом инклузијом и те деце драгоцена", рекао је Шарчевић.

Декан Електротехничког факултета Милан Томашевић истиче да је Иновациони центар одличан пример како иновативност академске заједнице омогућава да се потребе привреде и економије задовоље на најбољи начин.

"Имамо пун потенцијал да допринесемо актуелним трендовима дигитализације читаве привреде", рекао је Томашевић.

Директорка Иновационог центра Електротехничког факултета Милица Ђурић Јовић наводи да иновације могу да се раде било где, те да могу бити урађене и на иницијативу студената.

Додаје да је Иновациони центра у служби и циља да се утиче на смањење одлива мозгова и да се задрже млади квалитетни људи у земљи, који ће доприносити и науци и привреди.

"Оно што је данас показано је само део пројеката који се раде у оквиру Иновационог центра и оно што желимо да даље урадимо јесте да кроз развој нових лабораторија омогућимо најсавременије пројекте да се раде овде и да се развијају и наука и конкретни производи којима ћемо омогућити да се цела наша индустрија и Србија развија даље", навела је Ђурић Јовићева.

Игирице за децу са аутизмом, сензор за детекцију дисања

Пројекти који су прзентовани су бежични сензорски систем за анализу покрета људи и аутоматску детекцију поремећаја и падова, затим модул сензора за бесконтактну детекцију људског присуства у различитим окружењима и Кинект технологије за едукацију и интерактивну терапију деце са аутизмом.

Бежични сензорски систем за анализу покрета људи користи се за анализу хода на Клиници за неурохирургију Клиничког центра Србије и Клиници за рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" у Београду, а омогућава детаљну анализу ефеката рехабилитације након можданог удара, праћење напретка Паркинсонове болести и ефеката терапије, као и аутоматску детекцију поремећаја у ходу и детекцију падова.

Тај пројекат је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а валидација резултата је реализована у сарадњи са Институтом за роботику и вештачку интелигенцију Универзитета "Пјер и Марија Кири" и универзитета Сорбона.

Модул сензора за бесконтактну детекцију људског присуства, првенствено је коришћен за аутомобилску индустрију и транспорт, а систем омогућава детекцију дисања и рада срца праћењем фреквенцијског спектра радарских сигнала.

Пројекат је финансиран средствима Иновационог фонда, а партнери на пројекту су "НовеЛЛЦ" и Електротехнички факултет у Београду.

Озбиљне игрице на бази Кинект технологија намењене су побољшању моторичких способности и просторне координације деце са аутизмом, а састоје се из неколико модула који обухватају различите задатке и самим тим коришћење различитих делова тела за испуњене истих.

Игрице су развијене у оквиру Иновационог центра ЕТФ-а и бесплатно су доступне за коришћење свима, а тај пројекат је финансиран средствима Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

број коментара 0 пошаљи коментар