Борба против лажних вести или – зашто држава подржава Дојче веле

Медијска писменост једини је начин да се у доба развоја дигитализације стане на пут ширењу лажних вести, оцењено је на управо завршеном 11. Глобалном медијском форуму, у организацији "Радија Дојче веле", у Бону.

Учесници тродневног скупа под називом "Глобалне неједнакости" бавили су се изазовима и шансама које дигитализација доноси медијима, везама између друштвених мрежа и новинарства, будућности и слободи медија, као и питањима да ли медији могу да схвате димензије вишеструке неједнакости у свету.

Европска комесарка за дигиталну економију Марија Габријел указала је да је дигитализација радикално променила начине прикупљања информација, али и њихово ширење.

Упозорила је, међутим, да изузетан пораст броја информативног садржаја на интернету није довео и до повећања његовог квалитета.

Платформе попут Фејсбука и Твитера преузеле су функције које су традиционално припадале медијима и све више постају омиљено средство за приступ информацијама.

Забрињава, сматра она, што се та промена одвијала ван стандарда професионалности и етике новинарства.

Интернет и друштвене мреже створили су могућност да друштво постане демократскије и инклузивније, али, указује Габријел, онлајн платформе постају средство ширења дезинформација, које представљају ризике по читаво друштво.

За "плурализам је потребно да медији буду слободни, различити, независни, али и поуздани. Само тако ће сачувати нашу демократију", рекла је европска комесарка.

Она сматра да медијска писменост може да оснажи отпор друштава према дезинформацијама тако што ће омогућити читаоцима, слушаоцима и гледаоцима да разликују поуздане од непоузданих информација.

Ботови - роботи са програмираним мишљењем

Да Интернет може бити изузетно користан када је реч о прикупљању информација, али да представља и бројне изазове за новинаре, сложили су се многи учесници међу којима и државна секретарка у немачкој влади Мишел Минтерферинг.

Према њеним речима, они који желе да шире информације, али и дезинформације користе најновије технологије, као што су ботови, који представљају алгоритме, а чему се тешко може стати на пут.

Друштвене мреже попут Фејсбука и Твитера имају огромну одговорност.

Оне су постале средство комуникације, а нови актери, "не само популисти, већ и роботи са програмираним мишљењем, такозвани ботови, отежавају циљаним ширењем дезинформација и манипулација етаблирано квалитетно новинарство", навела је Минтерферинг.

Данас сваком грађанину у демократији треба "острво поузданости" а то, како је истакла, морају да буду медији којима се верује и на основу којих градимо своје ставове.

Према њеним речима, квалитетно новинарство бори се и са недовољним финансијским ресурсима, а често је изложено и државној репресији.

Због тога немачко Министарство спољних послова, како је рекла, подржава Дојче веле, нарочито у регионима у којима се слобода штампе, због конфликата и ограничења, суочава са нарочитим проблемима.

Да је јачање медијске писмености кључно за борбу против дезинформација на једном од панела истакао је и директор организације Амнести интернешенел за дигиталну верификацију Сем Даберли.

Верификација визуелних онлајн садржаја представља изазов како за новинаре, тако и за борце за људска права.

Лажне вести нису једини проблем, све је више лажних видео садржаја који су веома софистицирано урађени, упозорио је Даберли.

Форум, којем је присуствовало више од 2. 000 учесника из 120 земаља, уз више стотина медија, међу којима и Танјуг, био је и прилика и да немачки сервис Дојче веле прослави 65 година свог рада.

број коментара 0 пошаљи коментар