Испијање алкохола у Србији део "културе"

Према подацима Светске здравствене организације, Србија је рекордер по потрошњи алкохола на Балкану, а у Европи заузима четврто место. Млади у нашој земљи пију више него њихови вршњаци на Западу.

У више од 70 одсто случајева млади први пут алкохол пробају у породици, што је податак који узнемирава. Радосни догађаји прослављају се уз чашицу, уз чашицу се тугује када стигну лоше вести и то је постало део нашег културног миљеа.

"Чак се и деци у неким породицама у мањем узрасту, од седам, осам година, даје по неко пиће па то буде забавно или смешно. Наравно, то је врло погрешно", истиче неуропсихијатар, специјалиста за болести зависности, др Радојица Антић.

Касније током одрастања млади испијање алкохола настављају на прославама, изласцима у град, на екскурзијама. Мера често не постоји и због тровања алкохолом не тако ретко заврше у Хитној.

"Свака генерација гледа генерацију испред и труди се да их опонаша, да их сустигне па и престигне, а, с друге стране, постоји опште мишљење да без алкохола нема забаве", каже председник ђачког парламента Гимназије у Јагодини Андреј Андрејевић.

Млади људи веома често алкохол комбинују с другим психоактивним супстанцама и тада је веома кратак пут до зависности, упозоравају стручњаци. Критичан узраст је 16, 17 година.

"Такозвани миленијумци имају посебну културу живљења, карактерише је другачији систем вредности – то је да се императивно буде млад, богат, успешан по сваку цену. У периоду адолесценције, када креће доказивање у друштву, често је мотив припадност групи, позиционирање у групи. Млади често одлазе у групу и тамо почињу да пију", указује породични психотерапеут Славица Дејковић

Леченом алкохоличару Д. К. из Јагодине алкохол је узео све: Изгубио је посао у државној служби, почео је да се коцка, никад се није оженио и зато има савет за младе.

"Да не пробају алкохол, јер кад крене мало по мало – онда иде", упозорава Д. К.

Д. К. већ две године не пије. Камо среће, каже, да као млад није ни почео.

број коментара 7 пошаљи коментар
(петак, 13. окт 2017, 11:23)
Ljubisa Cvetkovic [нерегистровани]

Jako razorno sredstvo

Alkohol je jako razorno sredstvo.On razara nervni sistem, radna mesta, prijateljstva, porodice, ziro racune ali nijedan problem.

(петак, 13. окт 2017, 11:12)
anonymous Lala [нерегистровани]

Dabome

alkohol treba unistavati ali ne tako sto ga treba vise piti.

(петак, 13. окт 2017, 10:59)
anonymous [нерегистровани]

Sklonost

Prvi put sam se napio za slavu sa dve godine. (Stariji su dopustali da gurnem prstic u rakiju i olizem).
Nikada nisam postao ljubitelj alkohola.

(петак, 13. окт 2017, 10:02)
anonymous [нерегистровани]

Srpska "kultura"

Pušenje, lokanje, gledanje fudbala i parkiranje po trotoarima.Nemoguće je preći 10 metara van kuće, a da čovek ne trpi posledice sva tri aspekta naše izopačene "kulture".Naravno, narkomani i alkoholičari čas posla smisle opravdanje i još sebe predstavljaju kao žrtve ("nemoguće da ti smeta!!") i zamišljaju da je gušenje, trovanje i uskraćivanje zakonskih i ustavnih prava drugima neko njihovo pravo što je već pitanje za psihijatre.Dakle, jasno je da je problem u neviđenoj sebičnosti ovdašnjih ljudi - svako za sebe otima apsolutni komfor, vremenom postajući ubeđen da na njega ima pravo, i uopšte ga ne zanima da li i koliko smeta drugima.Što se u društvenoj zajednici smatra nenormalnim, odnosno antisocijalnim ponašanjem.

(петак, 13. окт 2017, 09:08)
anonymous [нерегистровани]

Re: Komentar na alkohol

Alkohol se u Srbiji u preteranim količinama konzumirao i pre 1990. kada nije bilo baš nikakvih ni razloga ni depresije.Dalje da ne objašnjavam.

(петак, 13. окт 2017, 08:18)
Cedomir Radovic [нерегистровани]

Komentar na alkohol

Ne postoji nikakva 'kultura pijenja' u Srbiji nego je alkohol najdostupniji antidepresiv.Nije problem u alkoholu nego u depresiji...

(петак, 13. окт 2017, 07:59)
Драагооољуб [нерегистровани]

Питам се и преслишавам

Питам се и преслишавам, дал' сам Не Културан или Пре Културан?