Трансплантација – круна хирургије

Трансплантације срца сада се раде у Клиници за кардиохирургију Клиничког центра Србије. Некада су се радиле и у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње, где и данас брину о пацијентима који су пре скоро две деценије отпочели нове животе.

Милан Лујић из Брчког 13. септембра прославља пунолетсво – толико дуго има ново срце.

"Лекар је урадио преглед и каже да је све то добро. Као да сам здрав човек потпуно, осећам се као младић од 33", прича Милан Лујић.

"Господин Милан Лујић је понос Института Дедиње и читавог тима за трансплантацију, и колико је мени познато, он је човек који најдуже живи са трансплантираним срцем, и најбољи је представник почетака трансплантације срца у Србији", истиче др Мирко Чолић, кардиолог на Институту "Дедиње".

Прве трансплантације у Институту "Дедиње" урађене су почетком јула 1995. године. И у наредних неколико година, до 1999, пресађено је шест срца, урађено је 18 трансплантација јетре, а у тој установи урађена је и прва и једина трансплантација панкреаса у Србији.

"Ја њих гледам непрекидно, на свака три месеца долазе наши пацијнети на контроле, тако да ми о њима знамо све – и шта воле да једу, шта да гледају на телевизији. Програм трансплантације је круна рада оних људи који су експерти у свом подручју – круна имунологије, круна хирургије", објашњава др Вера Маровић Стојковић, специјалиста имунологије на Институту "Дедиње".

Др Миодраг Перић, кардиохирург, напомиње да држава не сме да остави трансплантациони програм да се сам са собом бори.

"Мора да помогне на сваки начин да се то добро организује. Нама ентузијама и жеље да радимо никада није недостајало. Тада када смо то радили, а многи и не знају, нисмо ишли кући уопште", истиче Перић.

У свету, просечно преживљавање пацијената после трансплантације је 11 година. А апсолутна рекордерка је пацијенткиња којој је трансплантација срца урађена када је имала три године, а која са донираним срцем живи већ 33 године.

број коментара 0 пошаљи коментар