Десет година од почетка НАТО бомбардовања

Одлука о нападу на СРЈ донета је без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу о почетку акције америчком генералу Веслију Кларку пренео је 23. марта тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Данас се навршава десет година од почетка ваздушних напада на Савезну Републику Југославију  које су спровеле армије 19 чланица НАТО-а.

Одлука о нападу донета је без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу о почетку акције под именом "Савезничка снага" америчком генералу Веслију Кларку пренео је 23. марта тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Кларк ће касније у својој књизи "Модерно ратовање" признати да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ "средином јуна 1998. већ увелико било у току" и да је завршено крајем августа исте године.

У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе...

Напади на Југославију почели су 24. марта 1999, у 19:45 минута, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.

Напад је трајао до четири сата ујутро и тежиште удара су били објекти Ратног ваздухопловства, Противваздушне одбране и војне индустрије, а прве мете војни аеродроми у Приштини, Подгорици, Батајници и Ужицу, као и циљеви у Куршумлији, Новом Саду, Панчеву, Крагујевцу и Лучанима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети, а Црна Гора је углавном била поштеђена масовних удара.

Током операције извршено је 2.300 ваздушних удара по 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 20.000 великих пројектила, међу којима 1. 300 крстарећих ракета на војне и цивилне циљеве, а изручио је и 37.000 "касетних бомби" са 350.000 касетних подпројектила, такозваних "бомбица".

Уз употребу најубојитијег оружја, Северноатлантска алијанса је у рату против Србије употребила и забрањено наоружање - муницију са осиромашеним уранијумом.

У оружаном сукобу са немерљиво надмоћнијим непријатељем, српска ПВО успела је да обори два авиона НАТО - ловац Ф16 и амерички супермодерни "невидљиви" авион Ф-117, и да зароби три непријатељска војника.

Приликом повлачења снага ВЈ, испоставило се да је учинак НАТО 14 уништених тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљеријских оруђа.

Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године. 

Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Дан раније, представници ВЈ и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покрајину међународних
војних трупа.

НАТО је изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а у неким операцијама учествовали су и стратешки бомбардери који су полетали из база у западној Европи, па и из САД.

Након неколико неуспешних дипломатских покушаја, криза је окончана посредничком мисијом финског председника Мартија Ахтисарија и бившег руског премијера Виктора Черномирдина, специјалног изасланика тадашњег руског председника Бориса Јељцина.

Најпре је председник СРЈ Слободан Милошевић, почетком јуна, прихватио њихов план за размештање међународних трупа на Косову, а потом је тај договор верификовала Скупштина Србије.

Јединице ВЈ повукле су се са Косова након доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније већ 12. јуна 1999. године.

То је највећа операција Алијансе, а највише војника је дошло из Немачке, Француске, Италије и САД.

У саставу Кфора на Косово је дошло 37.200 војника из 36 земаља, од чега је 30.000 из земаља чланица НАТО-а. У међувремену је број тих снага смањен на 16.000.

Према подацима УНХЦР, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а у покрајину се вратило око 800.000 избеглих Албанаца.

У многобројним инцидентима у истом периоду убијено је око 500 људи, рањено више десетина и отето 200, према албанским изворима.

Према српским изворима од почетка бомбардовања киднаповано је око 1.500 неалбанаца.

Од укупно расељених са Косова, према подацима УНХЦР, које је у јануару прошле године изнео тадашњи министар за повратак и заједнице у влади Косова Бранислав Грбић, на Косово се до сада вратило 16.500 расељених, од којих су 45 одсто припадници српске заједнице.

Власти у Приштини, пак, истичу да се до сада на Косово вратило 18.300 људи, припадника свих заједница.

У децембру 2008, на годишњој конференцији Савеза удружења интерно расељених - Унија у Београду, оцењено је да су подаци о повратку на Косово у тој години поражавајући, јер се на тај корак одлучило само 386 људи.

На том скупу представник УНХЦР-а у Србији Џон Јанг оценио је да повратак расељених није успео ни након девет година, јер више од 200.000 људи и даље, без решења, живи ван својих домова.

број коментара 41 Пошаљи коментар
(среда, 25. мар 2009, 12:36) - anonymous [нерегистровани]

Tog proleća

Tog proleća 99-te
svi su se radovali
suncu i plavom nebu
svi, osim ljudi u Srbiji.

Tog proleća 99-te
plakala su srpska deca i majke
u dubokim, tamnim podrumima
dok su bombe razarale i ubijale.

Tog proleća 99-te
ljudi su branili mostove i trgove
sa metama na grudima
dok u crkvama plakale su ikone i jecala zvona.

(уторак, 24. мар 2009, 20:33) - anonymous [нерегистровани]

Prvi dan bombardovanja

Samo bih zeleo da vam kazem da je prva bomba bacena na vojni aerodrom u Somboru oko 20h 24. marta , gde je bila i prva zrtva, moj otac je vojno lice i radio je na tom aerodromu, naravno i te veceri, ali na moju srecu on nije poginuo, ali je na zalost drugi covek izgubio svoj zivot.

(уторак, 24. мар 2009, 20:32) - anonymous [нерегистровани]

Rat

Pa, dobro narode, sto se niko ne seti Grka, koji su se protestima solidarisali sa nama u muci???

(уторак, 24. мар 2009, 20:12) - Aleksandar Simic [нерегистровани]

O bombardovanju

Za vreme bombardovanja sam imao osam godina. I sada posle deset godina kada cujem sirenu za vazdusnu opasnost setim se tih uzasnih meseci. Nedavno sam posetio aeromiting koji je odrzan u cast poginulom pilotu. Glava me je jako zabolela od vojnih aviona, setio sam se rata i nisam se osecao dobro. Secam se svog straha i svaki prolazak aviona me seca na to uzasno vreme. Dok su milosrdni andjeli tukli po Srbiji ja sam bio u selu cekao da nevolja prodje. Sa obliznjeg brda sam posmatrao kako nasa vojska vodi bezuspesnu bitku. nema dalje smara me komsija Goran moram dalje od racunara

(уторак, 24. мар 2009, 20:10) - anonymous [нерегистровани]

Makedonija o NATO bombardovanju

To je bio zločin, to je fakt! Uzeli su Kosovo nelegalno, a nas ucenili da ga priznamo, i pored toga da 75% stanovništva Makedonije su bili protiv toga. Onih 25% su bili albanci. To etničko istrebljivanje je znak o tome koliko je NATO demokratski. Nitko nas nije pitao dali mi želimo da Makedonija prizna Kosovo. Jednostavno za par sati su to učinili pod pritiskom američkog sekretara vanskih poslova koji je bio u Makedoniji. 1999 se ponovilo ono što se dešavalo 1941-1945, kad su njemci istrebljivali židova i ostalih ne-arievci. Žao mi je. Makedonija je uvek uz vas!

(уторак, 24. мар 2009, 19:12) - anonymous [нерегистровани]

Тешко понижење

Србија и њен народ који су дали огроман допринос у два светска рата тзв. савезницима је масакрирана и тешко понижена 1999. године. Овде нема опроста. Апокалипса је у току.

(уторак, 24. мар 2009, 19:00) - anonymous [нерегистровани]

Kakva Rusija?

njemci i amerikanci su nas bombardovali u II sv.ratu, rusi - NE, isti koji su nas bombardovali prije 60-tak godina, su nas opet bombardovali 1999, rusi - NE. takodjer ne treba zaboraviti da su crvenoarmejci ucestvovali u oslobadjanju srbije 1945. a mi? mi smo bili ponosni sto je tito rekao NE! svidjelo se to nekome ili ne, amerikanci gledaju srbiju kao ruskog saveznika. malo smo sta imali od tog "saveza" od 1991 do 1999, ali danas su stvari drugacije. trenutno stanje vezano za kosmet se moze opisati kao "stand by"... da su rusi rekli: kosovo je nezavisno! prica bi bila gotova. ovako, treba biti strpljiv... pobjedicemo.

(уторак, 24. мар 2009, 16:55) - Жаровит [нерегистровани]

Вечна слава и хвала!

Нека је Вечна слава и Хвала, свим настрадалим сестрама и браћи нашој,нашим суграђанима, који су пали од немилосрдних злочинаца!

(уторак, 24. мар 2009, 16:18) - anonymous [нерегистровани]

Zlocinci

Zlocinci sudice vam Bog. Zasto naslov nije, " NATO zlocinacka agresija " ? , dobro niste stavili nato intervencija, ili milosrdni andjeo, sramota od koga se bojite, da nam nasi prijatelji koji su nas bombardovali ne zamere .... Srbija je unistavana sad vec i slepci mogu da vide samo zbog jednog jedinog cilja, da nam se otme Kosmet, ali neki ljudi po komentarima ovde jos uvek misle da smo mi krivi za to sto nam se desava. Ne mogu ra razumem kako neko moze tako da razmislja, ali ovaj narod je moguce ubediti u sve izgleda, ucenjuju, ubijaju, rade najgore zlocine nad Srbima, i jos nas ubede da smo mi za sve to krivi, i da je to za nase dobro. I opet posle svega oni za nas nemaju alternativu ... E moj narode.. Neka nam je Bog u pomoc...

(уторак, 24. мар 2009, 16:15) - orion [нерегистровани]

I Rusija sa vama!-Hvala

Na TV kanalu RT-Rusia Today-pomen desetogodisnjice bombardovanja Srbije i Polin divni glas osvrta ponog saosecaja me je rasplakao...Nato treba tuziti i sve zemlje clanice i ucesnice tog bespravnog cina.
Sta ceka nasa vlada da i sama postane clanica NATO i da u buducnosti naka druga zemlja isto ovako bespravno bude okupirana i sa NASIM VOJNICIMA...PROBUDITE se iz bunila ..
Peticija:
Pozivam rusku vladu- Premijera Putina da zastiti svoje interese u Srbiji(Juzni tok) i postavi vojnu bazu u sred srbije.
Potpisi saglasnih:

Molim sve gradjane Srbije da svojim potpisom izraze saglasnost gore navedenom,
(Mocno je i pravosnazno takvom peticijom isterati Bonstil-To je nase gradjansko pravo i nasa vlada tu nista nemoze osim da uvazi nase zahteve, pogotovu ako se pri ruskoj ambasadi nadje peticija duga kilometar nasih potpisa.
Deset godina se savijamo i nemo trazimo izlaz iz ovog tihog porobljavanja ekonomskog duhovnog i kulturnog -dokle, zar zelimo da se zrtvujemo na oltar tudjih interesa?????