Од историјског Авноја, до трочланог Председништва, преко Сремске Раче

Тројица чланова Председништва БиХ – Милорад Додик, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић око већине ствари не могу да се сложе, али су се сложили око заједничког доласка у Србију и отварања ауто-пута Београд–Сарајево. Председништво БиХ у Београд први пут долази у овом саставу, али ово је трећи пут у последње четири године да сва тројица чланова Председништва долазе у Србију. Од летњег шаха Бакира Изетбеговића и Александра Вучића на Калемегдану, преко полемике Драгана Човића и Изетбеговића на конференцији у Палати Србија, до Сремске Раче.

Тог 22. јула 2015. изгледало је као да су се стари пријатељи срели у Београду. У кафани "Kоларац" у кнез Михаиловој, пришла им је музика и засвирала песму Kемала Монтена, Сарајево, љубави моја. Разговори три члана Председништва Босне и Херцеговине и председника Србије у Кнез Михаиловој, атмосфера у Вили "Мир" у Београду, били су ипак необични због драмтичних догађаја у Сребреници само 10 дана раније, када је нападнут Александар Вучић.

Бакир Изетбеговић тада је рекао да је осрамоћен дешавањима у Поточарима, извинио се Вучићу, Вучић је прихватио извињење и позвао лидере БиХ у Београд. Европска унија је поздравила посету као позитиван корак ка помирењу.

Писац Мухарем Баздуљ каже да је тај догађај требало да смири тензије након што је Александар Вучић каменицама нападнут у Сребреници:

"Чинило се да су они били емотивно дирнути нечим што је симболички капитал из прошлих времена, Југославије, и мени се чини да је то било важно у симболичком смислу у том тренутку, није добро када је атмосфера на ивици инцидента, добро је да се ствари релаксирају."

"Постојала је жеља да се санира то што се десило у Сребреници, али било је ту мало неке врсте маркетиншке извештачености, сви ти тамбураши, и та партија шаха, али није могло да се крене напред", сматра новинар и програмски директор Демостата Зоран Пановић, који односе Београда и Сарајева последњих година описује као ТВ серије.

"Имате сезону 2014. па сезону 2015. па 2017. па 2019. Врло је битна та 2014. када Вучић као премијер долази у Сарајево, то је тада била сензационална посета, њега је дочекао Вјекослав Беванда, и посета је добила неку врсту подршке сарајевске јавности, и то је била увертира за сезону 2015", каже Пановић.

Бакирово појашњење

У истом саставу као и 2015. чланови Председништва БиХ – Младен Иванић као српски члан Председништва, Бакир Изетбеговић као бошњачки, Драган Човић као хрватски – били су у Београду у децембру 2017.

Бакир Изетбеговић је пре тог састанка у интервјуу за Дојче веле рекао: "Надам се да ће БиХ признати Kосово". 

"Што се мене тиче, досад Kосово би требало да буде признато. Сад ће се наљутити наше колеге, а наши покушаји да се то догоди само су донели проблеме унутар БиХ, а нису помогли Kосову", рекао је Изетбеговић. На то је одмах реаговао српски члан Председништва Младен Иванић и рекао да је то немогуће и да се неће десити.

После интервјуа Председништво БиХ стигло је у Београд. Сада је ред дошао на Драгана Човића да буде председавајући. Хрват из западног Мостара у Београду је рекао можда и помало необичну реченицу.

"Kада је у питању било које унутрашње питање које се тиче Србије, став три члана Председништва је да ће се у вођењу спољне политике БиХ прилагођавати стајалиштима Београда", рекао је тада Драган Човић.

Бакир Изетбеговић на то је имао појашњење: "Међународна политика БиХ ће се одлучивати у Сарајеву од стране ова три човека. И те како ћемо, наравно, узети у обзир ставове суседних земаља, јер живимо са Србијом, и живимо са Хрватском, и посебно ћемо узимати у обзир ставове ЕУ, јер смо то преузели на европском путу БиХ. Ја сам замолио господина Човића данас да овде то изнесе евентуално као властити став, а не као став тројице чланова Председништва", рекао је Изетбеговић.

"Босна увек има ту ситуацију тројице и ту се очитава читав низ парадокса, колико су односи Србије и Хрватске тешки, а некада су односи Срба и херцеговачких Хрвата појам сарадње у региону или Бањалуке и Мостара, нпр. Додика и Човића, и то је чудна ситуација у региону", каже Зоран Пановић.

Од Човића до Kомшића

Драган Човић више није хрватски члан Председништва. Сада је на његовом месту Жељко Kомшић. Хрвати из Босне и Херцеговине за то криве изборни систем. У Мостару често говоре да Kомшић није представник Хрвата, да је изабран гласовима Бошњака.

Kомшић је био амбасадор у Београду након октобарских промена 2000. године. Да ли је данас више добродошао у Београду, него у западном Мостару?

"Вероватно јесте тако", каже уз осмех Мухарем Баздуљ и додаје: "Kомшић је имао потребу још у оно време да прави дуеле са Kоштуницом. Али кад је реч о томе чувеном босанском троношцу и односима према Србији, ако су 2017. на једној страни били Младен Иванић и Драган Човић, а Бакир Изетбеговић у мањини, и зато је он изашао да изрази то мањинско мишљење, сад су ту Шефик Џаферовић и Жељко Kомшић, а на другој страни је сам Милорад Додик", оцењује Баздуљ.

У Београду овог пута није био ни најјачи бошњачки политичар. Шефик Џаферовић, наследник Бакира Изетбеговића на месту бошњачког члана Председништва, у Београд је стигао након што је Изетбеговић на конгресу СДА као дугорочни циљ те странке представио декларацију о републици БиХ, без ентитета и кантона. Српски члан Председништва, сада Милорад Додик, каже да реализација Декларације СДА активира право Срба на отцепљење.

Да ли због присуства турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, или због тога што је трочлано Председништво одлучило да поштује протокол, о свему овоме у Београду није било речи. Разговорало се само о ауто-путу Београд–Сарајево.

"Проблем овде није економија, проблем су наративи, а наративи који су настали на ратовима из деведесетих и који належу на тумачење историје су табуизирани и цементирани, и они су темељи нових идентитета на простору бивше Југославије, и то је суштински проблем. И већ ће се направити неки помак, али ће опет доћи Сребреница, опет ће доћи 'Олуја', и сви ти наративи имају комбинацију ослободилачко-злочиначко, и свако ће из њих узимати само оно што му одговара", каже Зоран Пановић.

Наративи из времена историјског Авноја никад се више неће вратити. Лидере три народа у Босни и Херцеговини данас тешко шта може спојити. Једна од ретких ствари је ауто-пут који се гради преко Сремске Раче.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 09. окт 2019, 16:01) - anonymous [нерегистровани]

Svaka vam cas

Tako treba uljepsliste mi dan zivi bili svi redom od Gospodina Vucica , Dzaferovica , Komsica , Dodika i naravno gospodina Erdogana , tako treba dajte da pravimo puteve , pruge itd itd da zivimo u miru lijep pozdrav za gospodu iz Dijaspore .