Тито и Франко, за ким звона звоне

"Сећање људи је можда благонаклоније према Титу, али завршни рачун говори у Франкову корист", записао је познати светски економиста српског порекла Бранко Милановић, и изазвао бројне расправе. Могу ли се поредити два диктатора, шта је иза себе оставио Јосип Броз, а шта Франсиско Франко и кога ће се народ радије сећати?

За Јосипа Броза Тита Франсиско Бахамонде Франко био је мрачни фашиста из замка Ел Пардо. Да ли је Броз ратовао против Франка у Шпанском грађанском рату – о томе до данас нема прецизних података. Али много је ствари по којима се њих двојицу разликују. Јосип Броз ратовао је против Хитлера и Мусолинија, Франко им је био савезник. Франко је био загрижени католик, Броз комунистички атеиста. Њихове визије друштва потпуно се разликују.

Ипак, професор Бранко Милановић, један од најбољих светских економиста српског порекла, ових дана занимљиво је приметио да двојица диктатора имају много сличности. Обојица су рођена исте године и умрла у размаку од пет година. Обојица су имала војне титуле, обојица су изашла као победници из крвавих грађанских ратова. Спроводили су економске реформе. И по Брозу и по Франку су се звале бројне улице и градови.

"Диктатори обични личе једни на друге, једна сличност је култ личности, и тај култ је дошао до неког гротескног нивоа, тако да је Јосип Броз у СФРЈ био слављен као најбољи ловац на медведе и муфлоне, а Франко као најбољи риболовац на сабљарке, лососе и сличне рибе", сликовито описује професор Правног факултета Борис Беговић.

За социолога Трива Инђића, сличности се односе на спољну страну система, али не и на суштину поредака. "То је као кад поредите Стаљина са Хитлером, што је сада у моди", сматра бивши амбасадор у Шпанији.

Да би освојили власт, обојица су морала да победе у рату. Јосип Броз у грађанском и рату против Хитлера и Мусолинија. Шпански грађански рат био је увод у Други светски рат. У њему је Франсиско Франко, као помоћ, Хитлеру послао такозвану Плаву дивизију на Источни фронт. Али Шпанија је формално остала неутрална.

"И то је оно што је превагнуло да Франко после Другог светског рата остане на власти, јер да је ушао у рат на страни Немачке, он би поделио судбину Хитлера и Мусолинија", каже историчар Срђа Трифковић.

Франкова диктатура била је клеронационалистичка. Владао је уз подршку цркве, војске и партије. А Фаланга се, у намери да учврсту Франкову диктатуру, сурово обрачунавала са онима који су још сањали Републику.

"Рачуна се да је до милион људи Франко практично ликвидирао после доласка на власт 39. године", каже Триво Инђић.

Kао и рат у Шпанији, и онај у Југославији био је и идеолошки. Из њега Јосип Броз излази као победник, али, да би учврстио своју власт, обрачунава се са народним непријатељима.

"У Југославији, која је у предвечерје Другог рата имала 16 милиона људи, само у Србији комунисти су убили неких 200.000 људи, укључујући и неких 40.000 у првом налету након ослобођења Београда 1944. године", каже Срђа Трифковић.

Заокрет ка Западу 

За писца Игора Маројевића, који је живео у Kаталонији, две диктатуре нису биле истог формата.

"Шпанци би оно што смо ми имали у Југославији назвали меком диктатуром, а они су имали праву диктатуру чак са елементима стрељања у јавности. У исто време када су се одигравала та јавна стрељања, земља се отворила за туризам, дошло је то једног слогана – мислим да је Франко то смислио – Шпанија је другачија. И долазе страни туристи да онако у егзотизму Шпаније гледају јавна стрељања", каже Маројевић.

После сукоба са Стаљином 1948, Јосип Броз прави заокрет према Западу. Почетком педесетих био је близу да једну социјалистичку земљу приближи јужном крилу НАТО-а. До тога ипак није дошло. Те 50. биће кључне и за владавину Франсиска Франка.

"У односу на период Другог светског рата, Франко тај фашистички режим прилагођава интересима западних сила. Долази Хладни рат, Франко је расположен да Америци уступи четири велике војне базе", истиче Триво Инђић.

"Тај је период крунисан посетом америчког председника Ајзенхауера Мадриду 1959. и Франко је дочекан као део Запада, иако Шпанија није постала чланица НАТО-а", подсећа Трифковић.

Титономија и франкономија

И Јосип Броз и Франсиско Франко покрећу економске реформе у својим земљама 60-их година. Броз прави социјализам на југословенски начин. Франкова Шпанија 1950-их година била је неразвијена земља латифундиста, затворена за стране банке и предузећа. Тада креће отварање Шпаније. Шта је било успешније – титономија или франкономија?

"Шпанска приведа се трансформисала у његово доба, не треба заборавити да је тамо негде пред почетак грађанског рата Шпанија била једна полуфеудална привреда, врло неразвијена са обиљем сиромаштва, треба се подсетити Буњуеловог филма из 1933. 'Земља без хлеба', у региону Естрамадура, где људи нису знали шта је то хлеб, од те Шпаније, Шпанија је данас модерна привреда", каже Борис Беговић, економиста и Професор правног факултета.

"У завршници Другог светског рата и почетком 50-их година, БНП по глави становника тадашње ФНРЈ и Шпаније био је једнак, а већ крајем 60-их и почетком 70-их у Шпанији је био двоструко већи него у Југославији, толико о успешном моделу самоуправног социјализма", каже историчар Срђа Трифковић.

Бивши амбасадор у Шпанији Триво Инђић подсећа да је све до 70-их година Шпанија била мање развијена него Југославија, а онда у Шпанији креће масовни туризам и земља се отвара за страни капитал.

"Међутим, поређења су тешка, ви то можете да изражавате неким квантитативним јединицама, али то су цифре које не говоре ништа о природи самог система. У Брозово време направљен је искорак ка индустријском урбаном друштву и то је тешко порећи, изграђена је економска инфраструктура, здравствени, образовни и социјални систем били су у успону", каже Инђић.

Тито и Франко – политичко наслеђе

Јосип Броз и Франсиско Франко умрли су у размаку од пет година. Обојица су имала масовне сахране. Народ их је испратио у сузама. Шта су оставили онима који су за њима плакали?

Броз је у своје наслеђе оставио отровне плодове своје владавине кроз колективно ротирајуће председништво, један тотално дисфункционални модел одлучивања, док је Франко оставио Хуана Kарлоса, који је био специфично трениран за транзицију од ауторитарног система ка демократији, Тито није следио принцип Луја Петнаестог – После мене потоп, Тито је следио принцип – После мене покољ.

По мишљењу Трива Инђића, Југославија се распала не толико због унутрашњих проблема, колико због спољних притисака. "И чињеница да је то земља по своме искуству била алтернатива у ондашњем свету, много чему и левом и десном и да је са падом Берлинског зида њена функција пригушивача између два блока ишчезла", сматра Инђић.

За Бориса Беговића, велика предност Шпаније је дуга државна традиција, за разлику од Југославије, која је настала 1918. године. "Друга велика предност је конфесионална хомогеност, без обзира на етничку и језичку, конфесионална углавном не постоји за разлику од Југославије. У том смислу је Шпанија имала веће шансе да опстане после смрти диктатора", сматра Беговић.

Kога ће се радије сећати?

Јосип Броз Тито сахрањен је у посебној гробници која је временом постала најпосећенији музеј међу туристима бивше Југославије. Његово време и даље се памти као срећан период. Франсиско Франко сахрањен је у Долини палих.

Сви споменици Франку у Шпанији су срушени. Али његове присталице верују да је у Франково време ударен темељ модерној Шпанији. Kо данас боље стоји у колективној свести својих народа? Бранко Милановић у свом тексту закључује – Сећање људи је можда благонаклоније према Титу, али завршни рачун говори у Франкову корист.

"Шпанци памте Франка сада са извесном дозом одијума, али он више није битан, нећу да кажем да је заборављен и већина млађих Шпанаца мисли да је он био једна мрачна и негативна личност. Али он више није део актуелног дискурса о томе куда Шпанија иде. Нажалост, ми у Србији са Титом још ни издалека нисмо рашчистили", каже Срђа Трифковић.

"Идеја самосталне развијене Југославије је нешто што наравно јесте тешка носталгија свих нас, јер ви данас видите да ником од оних који су разбијали Југославију не иде баш најбоље, ни Словенцима ни Македонцима, ни Србима ни Хрватима, да смо стигли у статус неоколонијалних земаља у великој европској глобалној игри", сматра Триво Инђић.

"За разлику од Шпаније, која дан данас функционише као чланица Европске уније, као чланица НАТО-а, као једна модерна држава интегрисана у светску политику, ова наша држава распала се десет година пошто је умро наш дикататор, онај који је осмислио братство и јединство које треба чувати као зеницу ока свог. Е ти који су чували то братсво и јединство, та браћа су почела јединствено да се убијају, а кад су престала да се убијају, онда су почела да се међусобно мрзе, што је случај и данас", каже Борис Беговић.

За писца Игора Маројевића важна чињеница је што смо ми у силазној путањи већ 30 година, а Шпанија је у силазној путањи тек десет година. "Од смрти свог диктатора па до 2006. и 2007. Шпанија је све време била у узлазној путањи, значи да су ти њихови политичари који су наследили Франка били бољи од њега у економском смислу. Наши су били гори од Тита, народ ипак највише воли да једе од свих својих политичких потреба. И просто, Тито је одржао узлазну путању, и мање окрвавио руке у постратном периоду и Тито је самим тим бољи", сматра Игор Маројевић.

У случају Јосипа Броза и Франсиска Франка ваљда никад неће бити сагласности о томе – ко је више заслужио да га боље памте. Да је Југославија била капиталистичка земља на Иберијском полуострву, да ли би онда данас одговор на питање – За чијом државом звоне звона – био исти?

број коментара 13 Пошаљи коментар
(петак, 19. апр 2019, 22:31) - anonymous [нерегистровани]

@@@@

I sto je formirao od Srba iz raznih krajeva nove nacije. I sto je uveo samo Srbiji autonomne pokrajine. I sto je napravio granice kakve nisu bile i to unutar iste zemlje. I sto je formirao nacionalne republike, a borio se navodno protiv nacionalizma. Isto za njegovo vreme, srpska istoriografija nije mogla da dise, sto se Corovic zabranjivao, a srpski kulturni procvat sveden na nulu. I sto je na kraju uvek Ustav iz 74' koji je tempirana bomba koja je razbila SFRJ i napravila problem oko Kosova. Inace, sem toga sve super. Kada se radi doduse o svim gradjanima SFRJ.

(петак, 19. апр 2019, 21:04) - Воронцов [нерегистровани]

РЕ : Реплика Воронцову

Не нисам ја помешао имена. Комунизам није никада постојао јер то друштво је замишљено по тој идеологији као крајњи циљ, практично као неко савршено друштво, а социјализам је сматран прелазном фазом ка комунизму. Свако је градио социјализам на свој начин.( Тако је и самоуправни социјализам био само једна врста социјализма, као што је државни централизовани систем исто тако био само једна од врста социјализма)

(петак, 19. апр 2019, 19:04) - Dr.Top [нерегистровани]

Neuporedivo

Kako možete da poredite fašistu, zločinca, ubicu milona nedužnih, sa čovjekom koji se suprotstavio fašizmu, staljinizmu, imperijalizmu. Tito se borio za prava obespravljenih unutar svog naroda, kao i za obespravljene narode u svijetu. Borio se za mir u svijet, a svojoj zemlji je podigao ugled kakav nikad nije imala i kakav nikad neće imati.
Nemože se porediti 700-godišnja španska imperija i heterogena zajednica naroda skupljenih na ostacima imperijalističkih osvajača. Ovakvu zajednicu nije mogao držati ni kralj na okupu, a Tito ju je uspješno držao dok je bio živ.
Poslije njega, neki novi Tito se nije pojavio, i zemlja je rasturena.

(петак, 19. апр 2019, 15:49) - Rada [нерегистровани]

Dokle

ćete dovlačiti u emsje raznorazne "eksperte" koji glorfkuju Tta? Da je Tito nešto umeo da napravi, npr.Jugoslaviju, to b opstalo al napravo je nazovi državu koja se sastojala od loše slepljenh delova koji su se od prvog vetra razleteli. Posebno što je ta improvizacija držala vodu dok je Srbija obezbeđivla hranu, struju sirovine po prisilno snženim cenama. Onog trenutka kad je postalo jasno da je komunizam mrtav i da će se trgovati po svetskim cenama, bratstvo jedinstvo je odjednom umrlo. Franko je napravio ekonomski stabilnu državu koja je posle njegove smrti postala demokratska i ekonomski uhvatila korak sa svetom.

(петак, 19. апр 2019, 15:37) - anonymous [нерегистровани]

@@@

Tito je napravio samo jednu grešku, što je umro.

(петак, 19. апр 2019, 11:42) - anonymous [нерегистровани]

Replika Voroncovu

Dragi zemljače, ti si pobrkao pojmove socijalizam i komunizam.
U Severnoj Koreji je komunizam, a SFRJ je komunizam ukinula 1948.
Dalje, jedno je socijalizam, a drugo je socijalističko samoupravljanje.
Komunizam je centralističko - unitarni oblik vladavine i ima dosta sličnosti sa uređenjem koje je kreirao Francisko Franko. Razlika je samo u religijskom aspektu - komunizam je sekularno-ateističko uređenje, a Frankova Španija je imala neprikosnovenu dominaciju Katoličke Crkve.
Socijalističko samoupravljanje je ... sindikalističko-anarhistički ... oblik uređenja koji je kao takav bio zacrtan i planiran kao budući eklsperimentalni oblik uređenja od strane raznih sindikalističkih, anarhističkih i socijal-demokratskih frakcija još pre stvaranja Kraljevine Jugoslavije.
Eksperimenat je sproveden i pokazao se kao totalna utopija.

(петак, 19. апр 2019, 11:41) - anonymous [нерегистровани]

Тако је

Камо среће, било би више живих Срба.

(петак, 19. апр 2019, 11:39) - Вито [нерегистровани]

Истина

Имам око 40година....Питам своје дијете које има 10година:"Знаш ли ко је био Тито????"Каже дијете:"Ко ти је тај,тата".....Значи,толико је уназадио Србе,да ни свом дјетету не причам о њему....Да....

(петак, 19. апр 2019, 11:15) - Воронцов [нерегистровани]

Те две личности немају никакве везе једна са другом

Тито није учествовао у Шпанском грађанском рату и опште је познато ко је све од Југословена учествовао.Рат у Шпанији је почео као грађански рат.Рат на просторима окупиране Југославије почео је као рат против окупатора и његових помагача - квислинга и то нема сличности са Шпанским грађанским ратом.Те цифре о убијеним грађанима Србије су непоуздане.То јест нигде се не помињу они који су погинули у борбама против НОП-а већ се само каже убијени.Прво требао би податак колико је људи погинуло у борбама?Америка и Британија после рата опростили су свим фашистима па тако и Франку јер им је требао за нови савез против СССР-а.Франко је градио капиталистичко друштво које је наставило функционисати у континуитету.Тито је градио посебан облик социјалистичког друштва, а контрареволуција је срушила сва социјалистичка друштва крајем осамдесетих и почетком деведесетиох.Колико се зна социјализам је још у Северној Кореји и на Куби, можда још има и неких елемената у Вијетнаму и нигде више нема социјализма јер је победила капиталистичка идеологија.Комунистичка идеологија доживела је пораз јер је капитализам више одговарао људској нарави.А када се једном пропусти шанса да се изгради праведније друштво, а тзв. комунисти на власти су је прокоцкали, таква шанса се више не пружа.Закључак је да Франко и Тито немају никакве везе један са другим и право је чудо да их неко пореди.

(петак, 19. апр 2019, 10:56) - anonymousljubo [нерегистровани]

Trezvenost

Kamo srece da se Broz nikada nije pojavio !!!