Правосудни закони пред парламентом

Посланици Скупштине Србије завршили су обједињену начелну расправу о предлозима закона о уређењу судова, седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава и изменама закона о прекршајима. Парламент сутра наставља рад начелном расправом о предлозима закона о судијама и Високом савету судства.

Опозиција је негодовала због предвиђеног смањења броја основних судова са 138 на 34, а придружују им се и посланици Савеза војвођанских Мађара, који неће подржати закон ако у Сенти, Бачкој Тополи и Бечеју буду укинути судови.

Против укидања судова по општинама је целокупна опозиција, али и Савез војвођанских Мађара, без којег владајућа коалиција нема већину.

После дужег времена, у Скупштини се, уместо по пословнику, коначно повела расправа о ономе што је и било на дневном реду, законима, чији је циљ највећа реформа правосуђа у овом веку.

Суштинске реформе правосуђа

Министарка правде Снежана Маловић образложила је да ће нова решења предвиђена предлозима закона који уређују организацију правосудних органа довести до суштинске реформе правосуђа и повећења ефикасности и квалитета рада.

Коментаришући предлог Савеза војвођанских Мађара да се због потреба становништа националних мањина формирају основни судови и у Сенти, Бачкој Тополи и Бечеју, Маловићева је најавила да ће Министарство амандмане те странка, као и других посланичких група, детаљно размотрити.

Поводом замерки које су посланици, али и Друштво судија Србије упутили на решења која се тичу општег избора судија,  Маловићева је објаснила да Устав гарантује сталност судијске фунцкције, али и да је општи избор заснован на закону, јер закон о спровођењу Устава предвиђа да се избор судија изврши у року од годину дана.

Министарка је нагласила да ће предложена законска решења суштински променити организацију и надлежности носилаца правосудних функција и додала да ниједан суд у Србији неће бити у облику у каквом сада постоји, као и да ће за нове судове бити потребно и да се изаберу нове судије.

Маловићева је одбацила критике да ће у општем избору судија утицаја имати политика јер ће, како је истакла, избор вршити Високи савет судства, искључиво правосудно тело у чијем саставу ће бити седам судија.

Грађани неће морати да путују до судова, јер ће се суђења и сви административни послови обављати у судским јединицима, које ће бити смештене у досадашњим згардама суда", објаснила је Маловићева.

Нови стандард за избор судија

Парламент по хитном поступку разматра седам закона које је упутила Влада, а којима се предвиђа реформа правосудног система и увођење нових стандарда за избор судија и тужилаца.

То су предлози закона о судијама, о Високом савету правосуђа, о јавном тужилаштву, као и Државном већу тужилаца.

Пред посланицима ће се наћи и Предлог закона о подручјима судова и јавних тужилаштава, Предлог закона о изменама и допунама Закона о прекршајима и Предлог закона о уређењу судова.

Предлогом закона о судијама предвиђа се њихов општи избор, али избор судија више неће бити у надлежности парламента већ ће то радити Високи савет судства.

Предлогом закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава успоставља се нова мрежа судова, уз знатно смањење њиховог броја. Тим прописом предвиђа се смањење броја основних и прекршајних судова у Србији, а 120 општинских судова биће реорганизовано у 34 основна суда, који ће имати своје јединице.

Органи за прекршаје биће реорганизовани у судове за прекршаје, којих ће бити 44, а у местима у којима ће бити укинути органи за прекршаје биће формирана одељења прекршајних судова.

О путним исправама

У наставку седнице, посланици треба да размотре неколико закона којима се уводе владине мере за сузбијање финансијске кризе, а то су измене закона о осигурању депозита, о Агенцији за осигурање депозита, о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање.

Такође, по хитном поступку парламент треба да до краја идуће године продужи важење старим пасошима.

На дневном реду су и измене закона о државним службеницима и предлози закона о јавним набавкама и удружењима.

Посланици су ову седницу почели 5. новембра, али је она после усвајања дневног реда прекинута.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 15. нов 2008, 09:58) - anonymous [нерегистровани]

Pravosudni zakoni

Da li je novim zakonom predvidjeno i da se sporovi ne mogu voditi deset ili cak sedamnaest godina? Ko placa troskove koriscenja sudnice za vreme trajanja procesa i kako je moguce da sudija za vise od deset godina ne moze da donese presudu ako nemanovih okolnosti? Dali ce se moci postaviti inspekcijski nadzor u postupku kada se ovakvi sporovi vode? Proucite malo bracne tekovine i vecinski nezasticene zene koje napuste bracnu zajednicu zbog psihickog ili fizickog maltretiranja.