Избор председника Скупштине

Седница Скупштине Србије, на којој је требало да буде изабран председник, прекинута после протеста опозиције. Наставак у среду у 10 сати.

Конститутивна седница настављена је у 16.30 сати, али посланици Српске радикалне странке (СРС) и Демократске странке Србије и Нове Србије су свих сат и по указивали на повреде Пословника о раду и нису дозволили да отпочне расправа о дневном реду - избору председника
Скупштине Србије.

Кркобабић је, пошто је саопштио да прекида данашњи рад и да ће седница бити настављена сутра, позвао шефове посланичких група да се договоре о наставку седнице.  Непосредно пре тога, посланици СРС и ДШ-НС су устали са својих места указујући да је радно време истекло, а да Кркобабић није благовремено надговестио продужетак рада и после 18 сати. 

Посланици СРС и ДШ-НС су оштро протестовали због заказивања седнице за данас и затражили прекид јер је председавајући то учинио без консултација са шефовима посланичких група.

Иначе, потпредседник СПС-а Славица Ђукић Дејановић потврдила је да је кандидат за новог председника парламента.

"Ја јесам кандидат за председника Народне скупштине и ја имам изузетно осећање одговорности у вези са том кандидатуром. Након гласања могу рећи и нешто више, али у сваком случају, ако будем изабрана, трудићу се да парламентарна активност буде уз оно достојанство које заслужују грађани Србије", рекла је Ђукић Дејановић.

Кандидатуру Славице Ђукић Дејановић, која би на основу договора листе "За европску Србију" и коалиције око социјалиста требало да буде изабрана за председника парламента, подржали су и посланици ДС и Г17 плус, речено је у посланичкој групи ДС.

Персонална решења, укључући и кандидата за председника парламента, а по свој прилици и премијера, договорена су на синоћним разговорима представника Листе "За европску Србију" и коалиције окупљене око СПС.

Либерално-демократска партија саопштила је да је "апсолутно неприхватљиво" да место
председника скупштине Србије буде препуштено социјалистима.

ЛДП је указала и да је тај предлог "присиљава" да преиспита могућност пружања подршке "влади која би вратила на власт старе кадрове СПС".

У писаној изјави достављеној медијима, лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић указао је да "цена нове владајуће коалиције ДС-СПС не сме бити плаћена функцијом председника Скупштине".

Већина од 129 посланика

Месец и по дана од одржавања парламентанрих избора у Србији и после неколико дана званичних разговора коалиција око ДС-а и СПС-а отворена је могућност за формирање парламентарне већине.

Успостављање владајуће већине омогућиће наставак прве седнице парламента, која је 11. јуна прекинута после верификације посланичких мандата.

Нову парламентарну већину чиниће 129 посланика из пет коалиција које окупљају више од десет странака. Коалиција "За европску Србију", коју чине ДС, Г17 плус, ЛСВ, СДП и СПО има 102 , а коалиција СПС-ПУПС-ЈС у новом сазиву има 20 посланика.

Владајућу већину, како су најавили, чиниће и странке мањина које у парламетну имају седам мандата.

То су Мађарска коалиција са четири, Бошњачка листа за европски Санџак која има два и Коалиција "Албанаца прешевске долине" која има једног посланика. ЛДП је најавио да ће дати подршку тој влади, а та странка има 13 посланика, и у том случају скупштинска већина би имала 142 гласа.

Ко предлаже председника 

После договора  коалиција око ДС и СПС у опозицији ће у наредном периоду бити СРС са 78 посланика и коалиција ДСС-НС која има 30 мандата.

Кандидата за председника владе Скупштини ће предложити председник Републике.

Мандатар ће посланицима изнети програм Владе и предложити њен састав, а влада ће бити изабрана ако за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика 126.

Процедура избора председника парламента

Уставом је предвиђено да Скупштина већином гласова од свих посланика, односно најмање 126, бира председника, као и једног или више потпредседника парламента.

Председник Скупштине представља парламент, сазива седнице, њима председава и обавља друге послове одређене Уставом, законом и Пословником о раду Скупштине.

Према Пословнику о раду парламента, кандидата за председника може да предложи најмање 30 посланика, а предлог треба да садржи:  име и презиме кандидата, биографију, страначку припадност, образложење и сагласност кандидата.

Известилац у име предлагача има право да образложи предлог, о чему се потом отвара претрес.

Пре приступања избору председника, Скупштина одлучује да ли ће се гласати тајно или јавно, а посланик гласа само за једног кандидата.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(четвртак, 26. јун 2008, 08:30) - srbin u srcu idusi iz australije [нерегистровани]

sta dajete za 'evropu'!! sta ce vam vojska?

za evropu ste dali ponos a dobicete nista!
citam pre neki dan da tadic hoce dobru vojsku
-armiju.sta ce vam vojska i oficiri? da sutra dan brane slobodu i zemlju da bi nakon toga dosli neki novi tadici,dindici, labusi i delici pa da ih jure i hvataju i salju u hag?? deda mi je poginuo u prvom svetskom ratu a stric u drugom a ja dok je takvih srba pre cu ratovati na strani siptara nego na stranu takvih srba!!nasa loza srpska je izginula u ratovima ostali su srpski izrodi koji sramote srpstvo i srpske heroje sa takvim srbima se nigde ne ide!!neka vam nas bog podari malo vise pameti a mnogo vise hrabrosti kao sto su vasi dedovi imali!!!

(среда, 25. јун 2008, 13:13) - anonymous [нерегистровани]

srs

sada vidite sta je srs i kako vodi demokratiju u skupstini.
komentar nije potreban..