Godina proboja srpskih tenisera

Godina na izmaku mogla bi da ostane upamćena kao ona u kojoj su srpski teniseri steklu potpunu afirmaciju. Novak Đoković je standardno bio jedan od najboljih na svetu, ali su i ostali beležili zapažene rezultate.

Pre svih, istakli su se Laslo Đere, Dušan Lajović, Filip Krajinović i Miomir Kecmanović.

Dvojica od njih su u 2019. došli do prvenaca u svojim karijerama, u jednom trenutku smo imali petoricu igrača u najboljih 50 na svetu, što je uspeh vredan divljenja za zemlju poput Srbije.

Malo je nedostajalo i da "orlovi" ostvare zapažen rezultat na završnom turniru Dejvis kupa u Madridu, u čemu ih je sprečila selekcija Rusije.

Tekst o Đokovićevim dostignućima mogli ste da čitate u četvrtak, a evo šta su ostali naši momci postigli u prošloj godini...

Laslo Đere

Momak iz Sente neprimetno se probijao prethodnih sezona i u prvoj polovini 2019. napravio pravi "bum". Nakon ispadanja u prvom kolu Australijan opena, povratak na šljaku mu je prijao i osvojio je svoj prvi pehar.

I to kakav Đere je trijumfovao na turniru iz serije 500, nešto čime ostali srpski teniseri ne mogu da se pohvale.

Najava istorijske sedmice počela je prvom top 10 pobedom u karijeri – "pao" je Dominik Tim u dva seta, da bi se ređale pobede nad Tarom Danijelom i Kasperom Rudom, pre nego što je Aljaž Bedene predao polufinale zbog povrede zadnje lože. U finalu je, u dva seta, savladao talentovanog Kanađanina Feliksa Ože-Alijasima.

Titula u brazilskom gradu značila je prvi plasman u top 50, ali i naklon velikog broja kolega i navijača, zbog činjenice je vrlo rano ostao bez oba roditelja.

"Ovaj trofej posvećujem svojim roditeljima. Majku sam izgubio pre sedam godina i zato želim da joj posvetim pehar, kao i ocu, koji me je napustio pre dva meseca. Oni su imali najveći uticaj na mene i zbog njih sam ovde danas. Zahvaljujem im se na svemu što su uradili za mene i nadam se da me sada gledaju", pričao je kroz suze na ceremoniji dodele pehara dobijenog iz ruku legendarnog Guge Kuertena.

Opširnije o tom uspehu možete pročitati OVDE.

Dobri rezultati tokom sezone na šljaci (polufinale Sao Paula i Budimpešte), kao i zapažen nastup na Rolan Garosu, gde je umalo eliminisao Keija Nišikorija u trećoj rundi, doneli su mu 10. juna skok na 27. mesto na ATP rang-listi, što mu je do danas najbolji plasman u karijeri.

Sada je 38, jer drugi deo sezone za Lasla nije bio dobar, trava i beton mu nisu među omiljenim podlogama, dok će finiš 2019. želeti da zaboravi što pre. Nažalost, razlog je bio što je oboleo od koksaki virusa i mononukleoze, ali se oporavio i spreman je da u ovoj godini napravi dodatni iskorak za koji je sigurno sposoban.

Dušan Lajović

Drugi reket Srbije trenutno drži 34. mesto na svetu, ali je u aprilu bio i 23, najviše zbog "eksplozije" na mastersu u Monte Karlu. Lajović je u Kneževini igrao prvo finale iz serije 1.000 i potvrdio da na najvećim turnirima može da bude konkurentan.

Kako je sam istakao, u Monaku je odbranio sve bodove sa šljake iz 2018, pa mu nešto slabiji rezultati u Madridu, Rimu, Eštorilu i Lionu nisu poljuljali planove.

U Đokovićevom komšiluku je do borbe za trofej došao bez izgubljenog seta – pobedio je, između ostalih, Tima i Danila Medvedeva, ali je Fabio Fonjini ipak bio prejak u finalu.

"Nemam razloga da se osećam tužno. Ovo je moj najveći uspeh i samo se nadam da ću moći da ponovim ovakve igre i rezultate u budućnosti", rekao je posle finalnog meča.

Opširnije o tom uspehu možete pročitati OVDE.

I, uspeo je – nakon još jednog dramatičnog poraza od Aleksandera Zvereva na Rolan Garosu, lošeg izdanja na Vimbldonu, otišao je u Umag i nagrada za sav uloženi napor je stigla.

Andrej Rubljov (tada 76. na ATP rang-listi), Aljaž Bedene, Salvatore Karuzo i Atila Balaž nisu bili rivali od kojih je trebalo strepeti, pa je i Duci skinuo veliko breme sa pleća zvano osvajanje prvog trofeja.

"Dolazim već 12 godina na ovaj turnir, dolazio sam na juniorske turnire, u poslednjih deset godine igrao sam sedam ili osam puta. Neverovatno dobra organizacija, to je jedan od najboljih 250 turnira i ne mogu biti srećniji od toga da uzmem prvu ATP titulu baš ovde", kazao je tada momak iz Stare Pazove.

Poput Đerea, Lajović je igrao slabije u drugoj polovini sezone, ali je sve urađeno pre toga bilo dovoljno da se zadrži među najboljih 35 na svetu. Uz malo sreće, mogao bi da ima status nosioca na prvom grend slemu – Australijan openu.

Filip Krajinović

Ako za nekoga možemo reći da je bolje partije pružao u drugoj polovini sezone, to je onda svakako Filip Krajinović. Momak iz Sombora umeo je da nastupa "toplo-hladno", zbog čega je imao velike oscilacije tokom karijere.

Posle velikog uspeha i finala mastersa u Parizu 2017, Filip je ponovo podsetio na momka kojem su predviđali dominaciju u muškom tenisu.

U martu ga je trener Tomas Johanson napustio na poprilično ružan način, kako bi ponovo servirao sa Davidom Gofenom.

"Moj trener je dao otkaz pre dve nedelje. Rekao je da nisam dovoljno dobar. Da, zaista je to rekao!", izjavio je Filip, koji je nedugo zatim eliminisao Belgijanca u osmini finala Indijan Velsa.

Sigurno je da će 2019. pamtiti po izgubljenim finalima u Budimpešti i Stokholmu, ali će imati i mnogo razloga za zadovoljstvo.

U dva navrata je bio blizu da pobedi Stefanosa Cicipasa, jednom na Rolan Garosu, jednom na turniru u Bazelu. Važni su bili trijumfi nad Žo-Vilfridom Congom, Fabiom Fonjinijem, Fernandom Verdaskom, Tomašom Berdihom, Bornom Ćorićem, Stanom Vavrinkom, Danilom Medvedevom...

Povratio je samopouzdanje pod vođstvom Nemanje Kontića, jer je očigledno da mu više prija rad sa srpskim trenerima. Zbog toga je navijače dodatno obradovao sredinom decembra objavom da će sarađivati sa Jankom Tipsarevićem.

"Jedna od najlepših vesti u mojoj karijeri – sa starim prijateljem do novih visina! Čast mi je i posebno zadovoljstvo da će od sada Janko Tipsarević biti moj trener", objavio je Krajinović.

Miomir Kecmanović

Prvi put je Miomir Kecmanović kompletirao sezonu na ATP turu, bez da je morao da se vraća na čelendžere kako bi popravio formu (ako izuzmemo nekoliko nastupa u Americi tokom januara i februrara).

Takođe, u Melburnu se prvi put u karijeri našao u glavnom žrebu, potom i zabeležio prve grend slem pobede, zbog čega je već tada godinu mogao da oceni pozitivno.

"Iza mene je fenomenalna godina. Postigao sam mnogo više nego što sam zamišljao da mogu za prvu godinu i stvarno mi je drago što sam uspeo da napravim tako dobre rezultate odmah", rekao je u jednom gostovanju na RTS-u.

Vrhunac sezone, kako u pozitivnom, tako u negativnom smislu, svakako je nastup na travi Antalije, gde je igrao prvo finale. Imao ga je "u rukama", ali je dozvolio Lorencu Sonegu da napravi veliki preokret.

"Bilo mi je to prvo profesionalno finale. Zamišljao sam taj momenat da će biti savršen, ali nekad nije tako. Stvarno je bio dobar turnir za mene, mnogo sam napredovao i mnogo naučio. Pre svega o sebi, kako da se nosim u tim momentima. Sigurno će mi značiti puno za budućnost."

Pamtiće i masters u Sinsinatiju, ne samo zbog dobrih igara, već i zbog eliminacije Saše Zvereva u drugom kolu – to mu je bila prva pobeda nad nekim iz prvih 10 na svetu.

Kruna fantastične sezone stigla je u Milanu, na završnom turniru najboljih mladih tenisera, na kojem je dogurao do polufinala. Trenutno je 59. na ATP rang-listi, ističe da mu je cilj ulazak u 30, što je vrlo ostvarivo već u 2020.

Dejvis kup

Završni turnir u Madridu bio je prilika da dvojica od navedene četvorice zaigraju za nacionalni tim, u pokušaju da se ponovi uspeh iz 2010. godine i osvoji "salatara". Kapiten Nenad Zimonjić je pozvao gotovo sve igrače koji su pre pune decenije u Areni savladali Francusku i ispisali istoriju srpskog tenisa.

Lajović i Krajinović pridružili su se Đokoviću, Tipsareviću i Viktoru Troickom, ali su zaustavljeni u četvrtfinalu od Rusije.

Dušan nije dobio priliku da igra, Krajinović je nanizao nekoliko velikih trijumfa, pre debakla od Andreja Rubljova. Na kraju, Rusi su u dublu bili bolji od Đokovića i Troickog.

"Orlovi" su potišteni napustili prestonicu Španije i zbog propuštene velike šanse, ali i činjenice da je to bio poslednji nastup Tipsarevića u profesionalnoj karijeri.

Priliku će na istom mestu imati krajem 2020, kada će reprezentacija, izvesno biti mnogo drugačija.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 03. jan 2020, 18:55) - anonymous [neregistrovani]

Добро је, добро је

Ево, после Јанка, долази нова генерација тениског "поветарца" у Србији. Ово је и за Нолета подстрек да се још више ангажује и побољша своју игру. Надајмо се најбољем за младу "четворку" а и за великог Нолета. Срећно момци!!!