Vaskrs sezone

U savršenom svetu to je morala biti Kneževina. Eventualno Monca, Silverston, možda Spa. U ovom svakodnevnom, u kome živimo, najuzbudljivija staza koju posećujemo u toku godine – ako je osnovni kriterijum neizvesnost konačnog ishoda – nalazi se u zemlji koju čak ni najveći entuzijasti ne mogu tako lako povezati sa svetom Formule 1.

Jedini razlog zbog kojeg smo dobili trku u Azerbejdžanu je blisko poklapanje želje bogatih organizatora za promocijom svojeg parčeta geografske mape sveta i pohlepe bivšeg gazde našeg omiljenog sporta, Bernija Eklestona.

Pronalaženje različitih ćorsokaka planete na kojima bi ustanovio slično podudaranje suprotstavljenih interesa - jednih da plate, drugog da bude plaćen - je bio apsolutno omiljeni sport gospodina E. u poznim godinama strahovlade Formulom 1, zbog čega smo ne tako davno posećivali egzotične zemlje koje nisu uspevale da održe svoje mesto u kalendaru.

Ono što je apsurdno je da, za razliku od Turske, Indije ili Koreje, koje su osim bogate apanaže sedokosom Britancu ogroman novac stukle i u futurističke autodrome za kojima zemlje nisu imale baš nikakve potrebe, Azerbejdžan je uspeo sa gradskom stazom koja ni približno nije koštala kao arhitektonski spomenici her Tilkea koji trenutno skupljaju mahovinu po drugim azijskim zemljama. Kombinacija dugačkih pravaca i lakat krivina, te kratki egzotični prolaz uskim uličicama oko tvrđave se pokazala kao jednostavno rešenje za emulaciju trka koje smo nekada, u vreme kada je zavetrina bila glavna stvar, gledali na Monci. Uz nova pravila, zahvaljujući kojima se od ove godine zavetrina stidljivo vraća kao značajan faktor u svet Formule 1, staza koja to potencira može da bude samo uzbudljivija nego što je to ranije bio slučaj. Što zvuči fantastično, budući da je i do sada Baku donosio zabavu u koju nismo verovali kada smo se prvi put obreli na obali Kaspijskog mora.

Današnja trka je svoj potencijal za uzbuđenjem obogatila i neobičnim kvalifikacijama koje smo juče gledali. Dve crvene zastave nisu jedini razlozi koji su neke vozače koštali bolje pozicije od one sa koje će startovati - za šta su se pobrinuli Red Bul i Alfa Romeo - pa kao rezultat imamo najbrži automobil koji će startovati sa devete pozicije, nesrećni Gasli će to učiniti iz garaže, dok Đovinaci sa automobilom koji ima potencijal za poziciju među prvih sedam danas može da bude ozbiljan kandidat za izazivanje izlaska sigurnosnog vozila dok se bude probijao iz pretposlednjeg reda.

Na vrhu su - iako to možda zvuči kontraintuitivno - potpuno neočekivano dva Mercedesa. Ne i nezasluženo, jer iako nisu imali najbrži automobil, izbegavanjem problema i pametnom timskom taktikom Srebrne strele su pod komandom Tota Volfa još jednom nadmudrile Ferari. Što je potpuno u skladu sa onim što gledamo u 2019. godini koju su Hamilton i Botas započeli sa tri duple pobede koliko zahvaljujući tome što su sami uradili sve što je potrebno za takav ishod, toliko i zahvaljujući priličnom haosu koji vlada u konkurentskoj crvenoj garaži.

Nije baš da Ferari nije navikao da bude predmet interesovanja medija iz svih mogućih pogrešnih razloga ali od početka tekuće godine kao da se posebno trude da ojačaju takvu reputaciju. Uz novog vođu tima i za Skuderiju netipično hrabru odluku da šansu daju mladom talentu takav ishod možda i nije bio naročito neočekivan jer čak i - svaki na svoj način - briljantni Binoto i Lekler moraju da prebole dečje bolesti karakteristične za nekoga ko tek izlazi na veliku scenu. Kao neko ko ne mari mnogo za Maranelo, ipak imam obavezu da stanem u zaštitu pomenutog dvojca jer uprkos uvek prisutnim kritičarima verujem da je Ferari napravio pravi potez i u jednom i u drugom slučaju. Za razliku od Arivabenea, koji je klasični marketinški čovek, Binoto dolazi iz pravog miljea i kada stekne neophodnu rutinu mogao bi da bude dugoročno rešenje za Skuderiju. Jednako tako, i Leklera vredi sačekati, istrpeti povremene greške tipične za mladost i neiskustvo jer se za momka iz Monaka iz aviona vidi da će zajedno sa Verstapenom biti predvodnik generacije koja će smeniti Hamiltona i Fetela. Ukoliko crveni na vreme shvate da primenom timskih naredbi pogrešno i potpuno bespotrebno krote blistavi talenat, za Leklera još uvek nije kasno da već u ovoj godini bude ozbiljan faktor u šampionskoj trci.

Koliko god bilo nezahvalno išta prognozirati na stazi koja proizvodi tako neobične ishode kao što je to slučaj u Azerbejdžanu - pre svega zbog izvesnog izlaska sigurnosnog automobila - neću odoleti iskušenju da napišem da je danas dan u kojem će Ferarijeva sezona konačno početi da liči na ono što smo posle zimskih testova očekivali. Vreme je za Vaskrs!

broj komentara 0 pošalji komentar