Монца, не Кина

Можда је антиклимакс на крају јучерашњих квалификација поштено назвати фарсом. И истина је, због тога су нам јуче остали дужни. Али то је Монца, најславнија стаза на свету и нема никакве сумње да ће нам данас, када је битно, храбри момци под шареним кацигама све вратити, са дебелом каматом.

Када је Саша Ђорђевић преузео државни тим у нашем националном спорту, мотив му је био да направи екипу која ће победити Шпанце. До данас, успело му је да освоји три сребрне медаље - по једну са европског првенства, светског купа и олимпијских игара - али Шпанце још није добио. Данас, када ће их коначно средити, та утакмица ће се поклопити, од свих трка, баш са Монцом. Живот понекад баш није фер.

Могао бих, признајем, зарад сређивања тих Шпанаца, да прескочим неку трку Формуле 1. Каталуњу, без икакве гриже савести. Сочи, такође. Хунгароринг, ако не пада киша, свакако и Абу Даби, само да није последња трка у сезони.

Монцу не могу.

Није битна славна историја, чак ни на месту које је истом толико бременито да је понекад тешко разлучити чињенице и легенде. Не, Монца и да је јуче саграђена, оваква каква јесте, била би опет нешто другачије. Најбржа стаза на свету. Место где се, због специфично подешене, практично непостојеће аеродинамике готово враћамо у прошлост, у време без крила, када је разлика између водећих тимова и оних у средини табеле била значајно мања. Аутодром где осим техничког савршенства вожње, до победе пре свега води храброст. Док су све остале стазе тек скакаонице, Монца је летаоница, са својих само пет (?!) кривина, не рачунајући пар шикана, нешто најближе овалу што Формула 1 може да приђе. Сурово место на којем се и за најмању грешку плаћа брутална цена.

А онда су ту и тифози. Асфалт опасан црвеним зидом страсти који пулсира чак и у лошим годинама за Скудерију, не само кад је Ферари, као данас, у првом реду. Фудбалска атмосфера и жеља за победом битнијом од свега другог у сезони. За кога год навијали, доживљај који је немогуће упоредити са било чим другим.

Да ли је ово коначно та година? Црвени аутомобил на „пол" позицији, са убедљиво најбржим мотором и сада већ доказаним талентом за воланом. Моменат да се напокон оконча низ победа Сребрних стрела који траје од почетка хибридне ере? Можда. На страни Ферарија је максимална брзина, стартна позиција и - као резултат прве победе, прошлог викенда у Белгији - нарасло самопоуздање Шарла Леклера. Момак из Монака је на квалификацијама седми пут заредом (?!) надмашио клупског колегу и четвороструког шампиона света па би чак и најокорелији навијачи Кимија Раиконена морали да признају да је одлука да Шарл добије Кимијеву гаражу била не само храбра већ и потпуно смислена. Чак толико да се с' правом поставља питање да ли је Себово време у Маранелу истекло, тачно пет година након што је доведен да у стилу Шумахера врати Скудерију на стазе старе славе.

Мерцедес ће, као и прошле године, као уосталом и на претходној трци, дрско вребати како би искористио и најмању слабост домаћег тима. За разлику од Спа, где је сектор два ишао у прилог аеродинамички ефикаснијем W10, у Италији ће моћи да се ослоне пре свега на супериорни темпо на тврђој мешавини гуме, што није мала предност. И на Луиса, шампиона који никад не одустаје, и који се опасно приближио неким рекордима за које сам веровао да никад неће бити срушени. Ако ми дозволите да му већ урачунам овогодишњу титулу, коју му једино виша сила сада може одузети, остаје само питање да ли ће Британац пре достићи Шумијев рекорд у броју победа или онај у броју титула. Што је, признаћете, до пре само коју годину деловало поприлично мало вероватно.

Ако неко тврди да зна ко ће из данашњег двобоја црвених и сребрних (јер Ред Бул после Максове промене мотора и старта са зачеља не може бити у конкуренцији) изаћи као победник, немојте да му верујете. У најбољем случају је исувише навијачки заслепљен, у најгорем нема појма о томе шта значи победити на Монци. Чак и ако пренебрегнемо могуће пљускове које најављују метеоролози, потенцијалних варијабли је превише чак и за квалитетнију кристалну куглу. Какав ће бити старт, ко ће се најбоље снаћи у шикани Ретифило, да ли ће заветрина бити довољно јака за фестивал претицања, хоће ли мотори издржати више од 80% круга под пуним гасом, како ће се понашати гуме и може ли се нешто учинити играњем са одласцима на сервис? Тото Волф сада нема одговор на та питања, нема их ни Биното а тек их немају Шарл, Луис, Валтери и Себ. Нема их нико.

А одговор на питање шта ће бити данас у Кини ионако сви знамо, много важније је оно што чекамо да се тамо догоди наредног викенда, зар не?

број коментара 4 Пошаљи коментар
(недеља, 08. сеп 2019, 13:36) - anonymous [нерегистровани]

F1

Monca je monca....

(недеља, 08. сеп 2019, 11:40) - anonymous [нерегистровани]

Све похвале

Бојане, одлични текстови о Ф1. Објективно са реалном дозом критике према свим екипама и генерално такмичењу са свим својим недостацима.

(недеља, 08. сеп 2019, 11:05) - Željko [нерегистровани]

Da podsetim

Sale je "dobio" Španiju 2015,10 razlike na EP 2015

(недеља, 08. сеп 2019, 10:58) - anonymous [нерегистровани]

Ako ne grešim...

...Djordjevic je dobio Španiju 2014.