Васкрс сезоне

У савршеном свету то је морала бити Кнежевина. Евентуално Монца, Силверстон, можда Спа. У овом свакодневном, у коме живимо, најузбудљивија стаза коју посећујемо у току године – ако је основни критеријум неизвесност коначног исхода – налази се у земљи коју чак ни највећи ентузијасти не могу тако лако повезати са светом Формуле 1.

Једини разлог због којег смо добили трку у Азербејџану је блиско поклапање жеље богатих организатора за промоцијом својег парчета географске мапе света и похлепе бившег газде нашег омиљеног спорта, Бернија Еклестона.

Проналажење различитих ћорсокака планете на којима би установио слично подударање супротстављених интереса - једних да плате, другог да буде плаћен - је био апсолутно омиљени спорт господина Е. у позним годинама страховладе Формулом 1, због чега смо не тако давно посећивали егзотичне земље које нису успевале да одрже своје место у календару.

Оно што је апсурдно је да, за разлику од Турске, Индије или Кореје, које су осим богате апанаже седокосом Британцу огроман новац стукле и у футуристичке аутодроме за којима земље нису имале баш никакве потребе, Азербејџан је успео са градском стазом која ни приближно није коштала као архитектонски споменици хер Тилкеа који тренутно скупљају маховину по другим азијским земљама. Комбинација дугачких праваца и лакат кривина, те кратки егзотични пролаз уским уличицама око тврђаве се показала као једноставно решење за емулацију трка које смо некада, у време када је заветрина била главна ствар, гледали на Монци. Уз нова правила, захваљујући којима се од ове године заветрина стидљиво враћа као значајан фактор у свет Формуле 1, стаза која то потенцира може да буде само узбудљивија него што је то раније био случај. Што звучи фантастично, будући да је и до сада Баку доносио забаву у коју нисмо веровали када смо се први пут обрели на обали Каспијског мора.

Данашња трка је свој потенцијал за узбуђењем обогатила и необичним квалификацијама које смо јуче гледали. Две црвене заставе нису једини разлози који су неке возаче коштали боље позиције од оне са које ће стартовати - за шта су се побринули Ред Бул и Алфа Ромео - па као резултат имамо најбржи аутомобил који ће стартовати са девете позиције, несрећни Гасли ће то учинити из гараже, док Ђовинаци са аутомобилом који има потенцијал за позицију међу првих седам данас може да буде озбиљан кандидат за изазивање изласка сигурносног возила док се буде пробијао из претпоследњег реда.

На врху су - иако то можда звучи контраинтуитивно - потпуно неочекивано два Мерцедеса. Не и незаслужено, јер иако нису имали најбржи аутомобил, избегавањем проблема и паметном тимском тактиком Сребрне стреле су под командом Тота Волфа још једном надмудриле Ферари. Што је потпуно у складу са оним што гледамо у 2019. години коју су Хамилтон и Ботас започели са три дупле победе колико захваљујући томе што су сами урадили све што је потребно за такав исход, толико и захваљујући приличном хаосу који влада у конкурентској црвеној гаражи.

Није баш да Ферари није навикао да буде предмет интересовања медија из свих могућих погрешних разлога али од почетка текуће године као да се посебно труде да ојачају такву репутацију. Уз новог вођу тима и за Скудерију нетипично храбру одлуку да шансу дају младом таленту такав исход можда и није био нарочито неочекиван јер чак и - сваки на свој начин - бриљантни Биното и Леклер морају да преболе дечје болести карактеристичне за некога ко тек излази на велику сцену. Као неко ко не мари много за Маранело, ипак имам обавезу да станем у заштиту поменутог двојца јер упркос увек присутним критичарима верујем да је Ферари направио прави потез и у једном и у другом случају. За разлику од Аривабенеа, који је класични маркетиншки човек, Биното долази из правог миљеа и када стекне неопходну рутину могао би да буде дугорочно решење за Скудерију. Једнако тако, и Леклера вреди сачекати, истрпети повремене грешке типичне за младост и неискуство јер се за момка из Монака из авиона види да ће заједно са Верстапеном бити предводник генерације која ће сменити Хамилтона и Фетела. Уколико црвени на време схвате да применом тимских наредби погрешно и потпуно беспотребно кроте блистави таленат, за Леклера још увек није касно да већ у овој години буде озбиљан фактор у шампионској трци.

Колико год било незахвално ишта прогнозирати на стази која производи тако необичне исходе као што је то случај у Азербејџану - пре свега због извесног изласка сигурносног аутомобила - нећу одолети искушењу да напишем да је данас дан у којем ће Фераријева сезона коначно почети да личи на оно што смо после зимских тестова очекивали. Време је за Васкрс!

број коментара 0 Пошаљи коментар