BiH: Digitalizacija u ćorsokaku

Ukoliko se ne sprovede proces digitalizacije, javni RTV servisi i komercijalne TV stanice u BiH koje emituju program zemaljskim putem, gube mogućnost daljeg nesmetanog emitovanja, a tehnički uslovi za dozvole koje im daju pravo da emituju putem zemaljskih radio-frekvencija, prestaće da važe, piše Marija Arnautović, novinar-reporter i urednik vesti u sarajevskom birou RSE.

Okončanje procesa digitalizacije u Bosni i Hercegovini znači definitivan prelazak iz 20. u 21. vek, smatraju stručnjaci. Rok za to je 17. jun ove godine, do kada bi u celoj Evropi trebao biti ugašen analogni sistem emitovanja.

U poslednjih sedam godina, koliko u Bosni i Hercegovini traje proces prelaska sa analognog na digitalni sistem, malo šta se uradilo, a sve je dodatno usporeno i zbog političkih neslaganja u zemlji.

Poslednji pokušaj da se stvari ubrzaju bio je krajem prošle godine, kada je Regulatorna agencija za komunikacije BiH organizovala zajednički sastanak svih učesnika u tom procesu. Do danas se malo toga promenilo, kaže Siniša Petrović, pomoćnik direktora za radio-frekventni spektar u Regulatornoj agenciji za komunikacije (RAK).

"Od novembra do danas nisu se desili nikakvi ozbiljniji pomaci u realizaciji procesa digitalizacije. Već posle okruglog stola, koji je bio održan krajem novembra, napravili smo intenzivnu kampanju dogovaranja, pre svega sa javnim radio-televizijskim servisima. Činilo se da smo napravili određene pomake, međutim, do danas nismo realizovali nijedan od dogovora koji je postignut na tim sastancima", navodi Petrović.

Ukoliko se do 17. juna ove godine ne završi proces digitalizacije, analogni sistem emitovanja će moći da pokrije tek delić sadašnje teritorije, a smetnje u emitovanju neće imati ko da otkloni. Posledice nesprovođenja digitalizacije u BiH su nesagledive, smatraju u RAK-u. Pomoćnica direktora za emitovanje u RAK-u, Helena Mandić, objašnjava šta Bosnu i Hercegovinu čeka u junu ukoliko se proces digitalizacije ne završi.

"Faktički, nijedna stanica neće moći da radi na dodeljenim frenkfencijama. Odnosno, mogu nastaviti da rade, međutim imaće smetnje od susednih zemalja, a mi ćemo biti dužni, po međunarodnom sporazumu, da sve te smetnje koje naše stanice uzrokuju stanicama iz susednih zemalja, otklonimo, što će sigurno dovesti do gašenja određenog broja stanica. Agencija pokušava u ovom trenutku da intenzivno analizira postojeći zakonski i regulatorni okvir, uključujući i ovaj međunarodni sporazum, pokušavajući da predvidi neku situaciju u kojoj ćemo pokušati, koliko je to uopšte moguće, da posle 17. juna smanjimo štetu koju će TV stanice sigurno da trpe", tvrdi Mandić.

"Mi smo čekali poslednji voz, a to se ne sme propustiti. Proces digitalizacije ide sporo ili stoji, a neki od učesnika u postupku se prvenstveno bave međusobnim okrivljavanjem, sumnjičenjem i prebacivanjem odgovornosti, pa čak i politikantstvom", konstatuje Plamenko Ćustović, član saveta Regulatorne agencije za komunikacije.

O kakvim je zapravo problemima reč, objašnjava Siniša Petrović, pomoćnik direktora za radio-frekfentni spektar u RAK-u.

"Problema ima više. Pre svega od nabavke opreme do raspodele opreme i vlasništva nad opremom za digitalno emitovanje i prenos televizijskog signala između tri javna televizijska servisa. Čini se da je to možda i osnovni razlog nerešavanja ostalih pitanja. Svi očekuju, pre svega, da se napravi ugovor o raspodeli vlasništva nad opremom koju država nabavlja za tri javna televizijska servisa", kaže Petrović.

Prva faza procesa digitalizacije krajem prošle godine u potpunosti je blokirana jer Radio-televizija Republike Srpske, kako tvrde u državnom Ministarstvu prometa i komunikacija, ne dozvoljava instaliranje već kupljene digitalne opreme na njihove objekte. Ovaj posao u Federaciji BiH je u potpunosti završen. BiH sada čeka druga, mnogo komplikovanija faza digitalizacije.

"Oprema koja je namenjena za te objekte uskladištena je u Sarajevu i trebalo bi da bude otpremljena na mesto instalacije", reči su Mehmeda Agovića, savetnika ministra za promet i komunikacije.

Miloš Šolaja, član saveta Regulatorne agencije za telekomunikacije BiH, podseća da je Sporazum za planiranje digitalnog zemaljskog signala ratifikovan još pre sedam godina, te da je odgovornost za njegovo nesprovođenje - isključivo politička.

"Posledice su političke. Stanovništvo ostaje bez informacija. Na međunarodnom planu BiH gubi ugled i gubi poverenje. Ekonomske posledice se pre svega ogledaju u tome što komercijalnih programa neće biti, komercijalni programi iz drugih država će se videti na teritoriji BiH, poskupljuje sam proces digitalizacije, usporava se ili se čak prekida razvoj programskih sadržaja", ocenjuje Šolaja.

Ukoliko Bosna i Hercegovina ne ispuni sve svoje obaveze do 17. juna, što se, kako stvari sada stoje, čini nemoguće, javni servisi morali bi emitovati program ili na internetu ili putem kablovskih mreža ukoliko žele da programski pokriju teritoriju koju danas pokrivaju.

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 24. jun 2015, 16:32) - anonymous [neregistrovani]

Nije sve tako crno

Naj bolja stvar koja se Bosni i Hercegovi i moze desiti jeste da svi drzavno-etnicki-ratno-huskacki mediji prestanu da rade i da se ljudi okrenu sebi, svojim najblizim i svojim komsijama.