Филмови Горана Паскаљевића на РТС

Од 30. октобра, понедељком на Другом програму РТС-а, око 23 часа, емитоваћемо филмове једног од најистакнутијих српских редитеља и сценаристе, чије име је познато не само на просторима бивше Југославије, већ и у Европи и свету – Горана Паскаљевића.

Након завршене филмске режије на Прашкој академији, режирао је многе документарне филмове и ТВ драме за ТВ Београд. Од свог првог краткометражног филма Легенда о лапоту (1972), до данас, режирао је седамнаест играних, више од тридесет документарних и шест краткометражних филмова. Први дугометражни играни филм - Чувар плаже у зимском периоду, снимио је 1976. године.

Циклус филмова Горана Паскаљевића започеће филмом Анђео чувар (1987) који прати истиниту причу о савременој европској трговини робљем. Новинар креће трагом једног дечака да би успут открио лице и наличје живота југословенских Рома. Пут га води у Италију где се налазе главни организатори трговине децом. И сам долази у ситуацију да мора да интервенише како би дечака извукао из руку мафије. По повратку у Циган-малу, њега стиже освета припадника организованог криминала...

Затим, из богатог опуса, за 06. новембар, издвајамо филм Време чуда (1989), за кога Паскаљевић, пише сценарио заједно са Бориславом Пекићем, по мотивима истоименог Пекићевог романа. Филм је 1990. био југословенски кандидат за Оскара. Исте године је приказан на Канском фестивалу, где је Горан Паскаљевић добио награду за режију. Филм је 1990. освојио награду критичара на филмском фестивалу у Сан Себастијану у Шпанији.

У понедељак, 13. новембра, гледаоци ће имати прилику да погледају последњи филм Мије Алексића - Танго Аргентино из 1992. У околностима раслојавања породице, живи дечак чији родитељи не умеју да се снађу. Отац, професор музике, обавља чудне послове не би ли остварио допунску зараду, а мајка, преводилац, прихвата да за скромну накнаду помаже старијим и изнемоглим. Ускочивши изненада у „посао" своје мајке, дечак почиње да буди старце, да покреће њихове успаване душе, да им убризгава вољу за животом, да их окупља и зближава. Али, у сусрету са остарелим људима и дечак је на добитку: добија оно што му је породица ускратила - љубав, разумевање, пажњу и топлину. Међутим, биолошки закони делују и дечакови пријатељи полако нестају и он почиње да осећа болне губитке. Са последњим старцем, без знања родитеља, дечак ће побећи на море и провести неколико незаборавних дана. Дечаку је то прва загледаност у плаветнило, старцу последња...

Један од најупечатљивијих Паскаљевићевих филмова и срспки кандидат за Оскара за 1998. годину - Буре Барута на програму је 20. новембра. Радња филма дешава се у Београду средином деведесетих година XX века, када бруталност и насиље постају део свакодневне реалности. Низ одвојених прича међусобно је повезан ситуацијама насља. У мучној атмосфери све веће бруталности из које се не види излаз као главни мотив понавља се питање одговорности: „Ко је крив?"

Кинеска прича о човеку који хоће да постане дрво па да му онда нико не може ништа, послужила је као основа Горану Паскаљевићу за мултиевропску копродукцију Како је Хари постао дрво (How Harry Became a Tree, 2001) чија је радња смештена у Ирску 1924. после Грађанског рата, у којем је Хари изгубио старијег сина и жену. Скрхан догађајима Хари проналази смисао живота у откривању "непријатеља". Апсурдну мржњу Хари покушава да пренесе и на млађег сина... Филм ће бити емитован 27. новембра.

Следи (04. децембар) филм који се бави болном тематиком наше свакодневице и последицама протеклих ратних збивања на разне људске судбине - Сан зимске ноћи (2004). Јунаци ове дубоке људске драме су дванаестогодишња аутистична девојчица, избеглица из Босне, њена мајка и бивши затвореник, који нема срца да остави мајку и ћерку на милост и немилост суровој стварности. Аутистична девојчица Јована из филма је Јована Митић из Качарева. Она је и у стварном животу аутистична особа, што је први случај такве врсте у светској историји дугометражног играног филма.

Оптимисти из 2006. године, који ћемо емитовати 11. децембра, састоји се од пет филмских прича инспирисаних чувеним Волтеровим романом „Кандид". Горан Паскаљевић је за овај филм написао и сценарио заједно са својим сином Владимиром Паскаљевићем. Прва критика након светске премијере филма, појавила се у билтену фестивала у Торонту, из пера Џона Дејвиса, који је поред осталог, навео: „Здраво вођен, бистрог ума, цинизам претворен у уметничку форму, Оптимисти су амбициозан и мрачно-комичан филм".

Медени месец, српско-албански филм из 2009. године биће емитован 18. децембра. Паскаљевић је сценарио написао у сарадњи са Генцом Перметијем. Радња се одвија у Србији, Албанији, Италији и Мађарској. Филм прати два млада пара који желе да напусте свако своју земљу и потраже бољи живот у западној Европи. Кад млади албански пар после много перипетија стигне у италијанску луку Бари, настају непредвидиви проблеми. Нешто слично се догађа и са српским паром када стигну на мађарску границу. Иако немају никакве везе са убиством двојице италијанских војника КФОР-а на Косову, и један и други пар биће заустављени на граници и осумњичени услед извесних несрећних околности...

За крај циклуса емитоваћемо једно од најновијих Паскаљевићевих остварења Кад сване дан (2012). За још једног српског кандидата за Оскара, сценарио је заједно са Гораном писао Филип Давид, док је музику био задужен Влатко Стефановски. Емотивна и тешка драма почиње архивским снимком отварања Београдског сајма 1937. године, на истом месту где ће кроз неколико година бити подигнут нацистички логор "Judenlager Zemlin", на Старом сајмишту, а где радници након седам деценија случајно проналазе лимену кутију са документима коју је 1941. закопао логораш Исак Вајс.

Професор Бранков сазнаје да су његови прави родитељи Вајсови који су га пре него што су одведени у логор, дали на чување пријатељима, породици Бранков, а у кутији је и недовршена музичка партитура Исака Вајса, под називом "Кад сване дан"...

Филм је имао светску премијеру на престижном Међународном филмском фестивалу у Торонту, проглашен најбољим остварењем на фестивалима у Италији и Шпанији и освојио награду публике у Шпанији и Француској...

број коментара 0 пошаљи коментар