Стефан Немања и Манојло I Комнин

Византијски цар даровао је Стефану Немањи област Дубочице.

Најмлађи од четири сина рашког властелина Завиде, Стефан Немања, за пунолетство је добио да влада облашћу око данашњег Ибра, Топлице, Расине и Пусте Реке. Сва браћа били су владари у својим кнежевинама, али само најстарији Тихомир је уживао право на владарски статус.

Међутим, судбина је хтела да Стефан Немања достојанственим држањем импресионира моћног византијског цара Манојла I Комнина, који му је даровао и Дубочицу (област око данашњег Лесковца). Неки кажу да је Стефан добио овај симболични поклон само зато што је Комнин знао да као најмлађи од четири брата нема ни легитимитет, нити неку власт, да би га угрозио. Други кажу да је тај византијски цар можда био мудрији па схватио да Немања држи под влашћу линију преко које ратоборни Мађари могу сваки час да нападну његову територију, па је на време решио да свог вазала на фин начин подсети коме дугује верност.

Немањин најстарији брат Тихомир убрзо је постао велики жупан и то управо по именовању Комнина. Баш као у народним приповеткама, где међу браћом увек најмлађи покаже највише сналажљивости, интелигенције и амбиције, тако се некако и Стефан Немања осети способним да Србији донесе независност. За оно доба, озбиљан подухват, многи би рекли, на граници немогућег. Ипак, харизматичан какав је био, имао је подршку племства да крене на Тихомира и домогне се власти, а затим проба да збаци окове вазалства.

За остварење ове намере, Стефану Немањи је недостајала снажнија војска. Подухват да смакне Тихомира је пропао, а Немања је завршио иза решетака. Легенда, записана у средњовековним житијима, каже да га је заточеништва спасао Свети Ђорђе, коме се заветовао да ће му подићи манастир на највишем брду које је једино што је могао да види из тамнице. Тај манастир су данас надалеко познати Ђурђеви ступови.

Жеља Стефана Немање да преузме титулу жупана и преокрене судбину тадашње Србије није јењавала, што је значило да се морао дати у одсудну битку против своје браће, јер овога пута Тихомиру су у помоћ прискочила и друга два брата – Страцимир и Мирослав. Комнин је додатно отежао ситуацију јер је одметнику поставио додатну препреку пославши његовој браћи војну подршку. Вештији војсковођа Стефан Немања натерао је противничку војску, у бици код Пантина (1168), право у реку Ситницу, где су се многи подавили, укључујући и Тихомира. Иако је добио битку, Немања је морао још неко време да се повинује Манојловој вољи.

Чим је сакупио довољно војске, Стефан Немања је кренуо да парча већ уздрмано Византијско царство. Иако је у том тренутку деловало као да ће успети, јер су се на Комнина подигли и Млеци и Фридрих Барбароса и цела Угарска, али хладна зима и болести десетковали су његову војску. Спас је потражио у пећини, јер тада је мајка природа била најбољи јатак. Прича даље каже да се предао сам једног дана, бос и гологлав ступивши пред Комнина са омчом око врата и мачем, предајући му се на вољу. Луда храброст или очај, тек овај потез је Комнин схватио као велики знак понизности, дао му опрост по цени вазалства, а Стефану Немањи остаде титула великог жупана.

број коментара 1 пошаљи коментар
(субота, 24. феб 2018, 07:08)
anonymous [нерегистровани]

Сад видим и сватам да је наша историја

само легенда односно мит.
Византија нам није била савезник, већ непријатељ...