Одржава се од 27. јуна до 27. јула 2019.

Богић Рисимовић Рисим - сликарство по мери човека

Богић Рисимовић Рисим припада првим генерацијама младих сликара који су почетком педесетих година прошлог века у узаврелој атмосфери општег друштвеног, економског и културног полета учествовали у стварању нове уметничке сцене, развијајући се и сазревајући упоредо са појединим облицима послератног модернизма српског и југословенског сликарства. Изложбу у Галерији РТС чини избор од четрдесетак слика и цртежа који следи кључне фазе у развоју Рисимове слике и сликарства, предочава стваралачка уверења, али и дилеме ове по много чему особене уметничке личности. Галерија је отворена сваког дана од 10 до 20 часова, суботом до 16 часова.

Богић Рисимовић Рисим:

Ја сам сликар на дуге стазе - кроз време ... Тек сам пред великом сликарском авантуром.

Током три и по деценије стваралачког рада прошао је особен и целовит развојни пут у којем је завичај био исходиште и непресушна иконографска потка у стварању чистог језичког простора и пут ка интегралном уметничком делу универзалног значења.

Судбинска везаност за боју започела је у раном детињству у живописном окружењу бојаџијске радње његовог оца, што је у Рисимовој свести уткало живу колористичку матрицу и у многоме одредило његово сликарско биће. Стваралаштво је почео сликама прожетих духом, етиком и естетиком крајпуташа и надгробних сеоских споменика Драгачева, а потом, преко слика сетних, тајанствених простора стварне и имагинарне градске атмосфере испуњених симболиком пролазности, отуђености и усамљености савременог човека, стигао до представе универзалног и метафизичког завичаја, до слика чистог поетског доживљаја, којима је дефинисао свој филозофски и егзистенцијални став.

Рисим је рођен у Чачку 1926. године. Академију ликовних уметности у Београду завршио је 1949. године у класи професора Михаила Петрова и Ђорђа Андрејевића Куна. Излагао је на преко двадесет самосталних и великом броју групних изложби у земљи и иностранству. Поред сликарства успешно се бавио филмском сценографијом за филмове Пурише Ђорђевића, илустрацијама у дневним новинама, листовима, часописима и књигама, писао поезију и текстове о уметности.

Предавао је на Катедри цртања и сликања на Факултету примењених уметности у Београду. Добитник је неколико награда за уметност и културу, међу којима су Политикина награда, 1958, „Златна арена" за сценографију филма „Бициклисти" Пурише Ђорђевића, 1970, Награда града Чачка, 1972, Специјална награда на Трећем интернационалном пролeћном салону у Лозани 1981, Октобарска награда града Београда, 1984. Умро је 1986. године у Београду.

Неколико година по Рисимовој смрти породица је Скупштини општине Чачак поклонила 40 слика, преко 400 цртежа, скица, илустрација, литерарну заоставштину и архивску грађу, са намером да то буде основа за уметников легат. Стручни послови су поверени Уметничкој галерији „Надежда Петровић" која је већ поседовала 16 Рисимових слика, што уз новооформљену Спомен-збирку Богића Рисимовића Рисима омогућава доста добар преглед његовог стваралаштва. За потребе чувања и излагања збирке реконструисана је стара кућа у Господар Јовановој 11, која се као изложбени простор Галерија Рисим, користи и за друге програмске садржаје Галерије.

Изложбу у Галерији РТС чини избор од четрдесетак слика и цртежа који следи кључне фазе у развоју Рисимове слике и сликарства, предочава стваралачка уверења, али и дилеме ове по много чему особене уметничке личности. Изложбу прате шири изводи из студије Лазара Трифуновића „Од носталгије за завичајем до чистог поетског доживљаја", која и данас има велики значај као једно од најутемељенијих и најпотпунијих тумачења Рисимовог уметничког дела.

Овде можете погледати/преузети каталог изложбе

број коментара 0 Пошаљи коментар