Ђак пешак

Драган, ђак првак, сваког јутра се буди неколико сати пре својих вршњака да би непроходним путевима стигао у школу. Причу о седмогодишњаку из далеког пограничног Тишковца, код Босанског Грахова забележила је дописничка екипе РТРС из Приједора.

У основну школу у Босанском Грахову ове године уписано је само седам првачића. Већина су ђаци путници из околних села. Један од њих је и Драган Владушић из Тишковца. За разлику од својих вршњака Драган до школе и назад пређе 34 километра. Он је једини ученик из овог пограничног селадо ког не иде ђачки аутобус. Улогу његовог возача алии анђела чувара преузела је његова рођака Марина. Првог школског дана по устаљеном редоследу она га вози до школе, чека да заврши са наставом а онда га истим, готово непроходним путем враћа кући.

"Пут је прилично лош, од септембра до данас ми смо већ три аутомобила расходовали", за РТРС каже Марина Добријевић.

На делу пута ка Доњем Тишковцу појавили су се одрони па су Марина и Драган на путу до школе и назад свакодневно изложени великој опасности. На почетку и на крају њиховог пута налази се Тишковац. Душу овог лепог и некад богатог села уз границу са Хрватском прогутале су дивљина и даљина. Пустоместо данас нема амбуланту, апотеку ни продавницу. Мали Драган овде живи са мајком Дренком и оцем Јовом.

"Пошто немамо у селу струје ми користимо соларне плоче које смо уградили да би се мало припомогли да имамо светло и телевизор али не и машину. Када нешто треба да се опере у машини тад палимо агрегат", жали се Дренка Владушић.

Дренка и Јово су се вратили 2004. године, од тад живе од пољопривреде и сточарста и труде се да сину обезбеде колико толико нормално детињство. Мељжђутим, тешко је то у селу са само 12 становника међу којима је Драган једино дете. Шкрт на речима али раздраганог погледа овај дечак машта само о једном другару са којим би се играо.

"Играм се са лоптом и највише учим код куће. Имам три пса, Соко, Снупи и Лиско и све их волим", каже мали Драган.

Владушићи кажу да не намеравају да напуте Тишковац. Жеља за животом на вековном огњишту јача је од свих проблема.

"Сви су нас заборавили. Да сте били пре четири године овде видели би да је исто као што је и сад", са тугом у очима констатује Драганова мајка.

Ова као и многе друге српске породице живе у надисе када је реч о српским заборављеним селима у овом крају нешто напокон решити. Ако се то не деси Драган ће остати не само једини него последњи ученик из далеког пограничног Тишковца.

број коментара 0 пошаљи коментар