У Бечу о Немањићима

Мултимедијални програм "Долина краљева - епоха Немањића" одржан је у организацији СПКД "Просвјета" у Бечу, 12. маја 2018. године, у оквиру „Сусрета и разговора“, просторијама цркве Св. Саве у трећем округу у препуној сали.

Овог пута тема разговора била је епоха Немањића, о којој су говорили еминентни гости и добри познаваоци теме. У програму су учествовали: проф. Срђан Мијалковић, Тања Јанковић, филолог, Јања Тодоровић, књижевница, Душан Тодоровић, дизајнер и проф. Светлана Матић.

Мулдимедијални видео пројекат и приказани кратки филм, аутора Душана Тодоровића, бави се улогом најславније српске династије и њеним значајем за државотворну историју, културу, духовност и уметност код Срба. Изванредан програм употпунило је визуелно и звучно оживљавање једног од најбитнијег историјског раздобља, владарске лозе која је столовала српским земљама више од два века и дала једанаест владара који су од рашких великих жупана, постали краљеви и цареви, али и Светородни Немањићи.

Јања Тодоровић, ауторка књиге Анђео покајања је у свом обраћању посебно нагласила да ниједна држава на свету, осим Србије, није дала 12 владара из исте лозе, који су се пред смрт замонашали, а потом су након смрти канонизовани за светитеље.

„Немањићи су дали идентитет српском народу. Завештали су српском народу, идентитет, државотворност, црквеност и задужбинарство. Земљу су учинили независном. Једини су градили задужбине и ван граница своје земље: у Далмацији, на Светој Гори, Палестини... Срби су народ који воли своје Немањиће, а Свети Сава је духовна светлост Срба. Он има универзалну димензију. Пет наших манастира, које су саградили Немањићи, су светска културна блага, под заштитом Унеска", закључила је књижевница Тодоровић.

Татјана Јанковић, филолог из Београда, која је у оквиру ове посете одржала и час калиграфије полазницима Просвјетине школе српског језка је у свом обраћању истакла:

„Ова путујућа изложба има тематски оквир и тему Немањићи, која је као и бројно српско књижевно благо, запостављена. Свети Сава је био визионар и знао је која је важност књиге, па се у његово време писало на пергаменту у манастирској преписивачници. У Хиландарској ризници има преко 11 000 страна писане руком. Наш задатак је да осветлимо значај записа у средњем веку, а на нама је да сносимо личну одговорност за оно шта пишемо и како говоримо. Наш српски народ има сјајну прошлост, законе и црквену историју".

Као мало изненађење, проф. Мијалковић, председник Друштва је истакаода ће се др Вјери Рашковић, доајену српске културне сцене у Бечу и једној од утемељивача Просвјете уручити Повеља Просвјете 16. јуна, за допринос у раду Друштва на очувању српског језика и ћириличног писма.

Др Вјера Рашковић Зец, се у свом обраћању присутнима, посебно захвалила др Зорици Мијалковић као најхуманијем лекару у Бечу, Срђану Мијалковићу и Просвјети који су уз књижевност којом се бави били спас за све, како је рекла, њене животне трауме. Након официјелног дела програма настављени су разговори уз потписивање књига.

Тања Јанковић је сутрадан у недељу одржала радионицу калиграфије за децу, полазнике Просвјетине школе српског језика, која је изазвала велико интересовање и одушевљење присутних малишана, али и бројних одраслих пријатеља нашег језика и ћирилице.

број коментара 0 пошаљи коментар