Блог Жељка Јоксимовића: Дневник из Бакуа (11)

Добро је, у финалу смо. Није да нисмо очекивали и веровали, али сада смо знатно растерећенији него што смо били. Иако су нас многи сврставали у фаворите, ипак је потребно да чујете водитеља како изговара „Србија" да бисте и потпуно били сигурни да је све што сте радили претходних шест месеци вредело и да вреди.

Наравно, тек смо на пола пута и следећи циљ је финале. Односно пласман у финалу. Настављамо да се припремамо и надамо се најбољем вечерас.

Време као да лети у Бакуу. Од полуфинала немамо времена за најосновније ствари између проба, разговора са новинарима, сви су већ помало уморни. Вече уочи полуфинала одржана је још једна генерална проба. Сада само са финалистима, односно први пут и са извођачима из групе земаља које се у евровизијском жаргону називају „велика петорка".

То су: Велика Британија, Италија, Француска, Немачка и Шпанија, али и домаћин Азербејџан, па је то, заправо, „велика шесторка". У финалу се такмиче извођачи из укупно 26 земаља Европе. Поред поменутих и нас, то су: Румунија, Мађарска, Данска, Албанија, Грчка, Литванија, Шведска, Босна и Херцеговина, Турска, Русија, Исланд, Кипар, Малта, Македонија, Ирска, Естонија, Норвешка, Украјина, Молдавија.

И овом приликом желим да захвалим свима који су гласали за Србију и за песму Није љубав ствар, за мене и "Ад хок оркестру". Хвала. Будите и са нама вечерас, пренос је у 21 час, а бројеве за гласање можете видети на националном емитеру земље у којој живите. Број наше песме, за Србију је број 24.

Ваш Жељко

број коментара 0 Пошаљи коментар