Gosti iz prošlosti

Voz je pomisao na daljine, na putešestvija predelima rezervisanim samo za šine. Na romantična, duga, vijugava klackanja. Na mrak tunela s mirisom mašinskog ulja i zaslepljujuću lepotu borova kad se iznenada na horizontu prvi put ukaže morsko plavetnilo.

Voz je povratak kući i odlazak od kuće. Nostalgija za vremenom kada smo jedni druge gledali bez predrasuda. Voz je i potreba, i slobodno mesto, čak i kad slobodnih sedišta nema. Umornima, međumesni voz je osnovno prevozno sredstvo od kuće do posla. Vozom putuju oni koji skrovište od zime nađu u vagonima, oni zamišljeni koji su na put krenuli samo da bi se osamili, i oni bučni, koji klackanje prugom doživaljavaju kao pravu avanturu. Ima i pijanih, i onih bez karte i bez ičega. I kad nemaju ništa, imaju voz.  

Voz je utočište. U vozu je onako kako samo on hoće da bude. Ima li da je neko ikad pitao mašinovođu da požuri? Našima je valjda još od Ćire ostalo da ne brzaju. A po Švajcarskom vozu, pak, možete naviti sat. Sigurna kuća za precizne, manjak mašte za dokoličare.

Voz je vreme koje staje u nepredvidivom sledu. Tajna za putnike, odgonetka za skretničare. Putnik prepušten slučaju nad kojim nema ovlašćenje.

Voz je svedok slučajnih poznanstava, nezainteresovanih posmatrača i begunaca od pogleda. Voz je dnevnik događaja, vremenska prognoza u razgovorima, presek političkih zbivanja; voz je slika društva u malom. Smena putnika u kupeu kao savršena metafora za sve ljude koje ćemo u životu sresti, čije će nam prisustvo biti nametnuto....za one koji će biti tu od tačke A do tačke B ili do naše poslednje stanice.

Voz je i početak putovanja oko sveta za osamdeset dana, i dalje od toga...u čarobnjačku školu „Hogvorts" Harija Potera gde je sve moguće. Jednolična čarolija šumova i huktanja uvek u istom taktu, čak i kad je polazak s perona broj 9 i tri četvrtine. Ili kad se prebrojavaju pružni pragovi, ali toga biva samo u snovima, u jednoj priči i u jednom filmu.

Voz je putujući prostor za događaje i priče, mesto susreta za nove poznanike i stare znance. Na železničkoj stanici se sreću oni koji se poznaju iz prošlog života, a povremeno vozom svrate u isti grad. Tako vikendom, upravo voz, bolje od bilo kakvih godišnjica mature, okuplja mladost stasalu u provinciji. Tu se sreću i lažu kako će se videti na kafi, trudeći se da sledeći put izbegnu nepotrebno prisećanje na srednjoškolske dane. Prepuni kupei odvoze studentska nadanja da ih u većem gradu čeka bolja budućnost.

"Esej o vozovima" Danila Kiša, Plavi voz, Dvoržakovi, Tolstojevi, Tvenovi, Geršvinovi vozovi, voz maršala Foša. Voz - u svačijim očima - drugačiji. U mislima, i spokoj i nemir. I sigurnost i nespokoj. Potreba koja ne jenjava i sećanje koje ne zastareva. Naš današnji gost iz prošlosti - voz kao deo istorije malih i velikih stvari.

Tekst pripremile - Milica Đilas i Mirjana Blažić
broj komentara 0 pošalji komentar
Gosti iz prošlosti Gosti iz prošlosti

Autor:
Stalna ekipa emisije: dramski umetnik Milan Milosavljević, muzički urednik Radmila Dujaković, organizator Milena Borčanin i urednik Mirjana Blažić.

"Gosti iz prošlosti" - male priče o velikim ljudima i vice versa. [ detaljnije ]