Operska sezona Euroradija 2019/20

Antonio Vivaldi: Dorila u Tempiju

Predstavljamo pastoralnu-herojsku melodramu „Dorila u Tempiju” Antonija Vivaldija, koja je premijerno izvedena u Veneciji u Teatru San Anđelo 9. novembra 1726. godine. Pratite snimak ostvaren pre dve nedelje, tačnije 2. novembra, na operskom festivalu u irskom gradu Veksfordu. Ova opera serija napisana je na libreto Antonija Marije Lukinija i izvedena je nekoliko puta za vreme Vivaldijevog života, a kompozitor ju je smatrao jednim od svojiih omiljenih ostvarenja.

U glavnim ulogama slušate: Manuelu Kuster kao Dorilu, Marka Busija kao Admeta, Veroniku Valdes kao Nomija odnosno Apolona, Joze Marija Lo Monako je Elmiro, Roza Bove je Filindo, Lora Margaret Smit je Eudamija. Horom i orkestrom Veksfordskog festivala diriguje Andrea Markiol.

U doba kada je delo nastalo, Vivaldi je po drugi put prihvatio da bude upravnik Teatra San Anđelo, osnovanog 1677. godine, koji je važio za jedno od manjih venecijanskih pozorišta. Na tom položaju on je bio pravi operski impresario - nadgledao je pevače, muzičare, plesače i scenografe. Poznajući ukus publike, Vivaldi je napravio njihov omiljeni „operski koktel" - kombinaciju pastoralno-herojske priče, sa seko povezanim rečitativima i zanosnim arijama punim baroknog afekta i obaveznim srećnim krajem u kojem se pojavljuje deus eks makina. U tom smislu vizuelni aspekt ovog dela je imao velikog značaja. Zabeležena je raskošna scenografija Antonija Maura, kao i baletske numere sa horom koje je koreografisao Đovani Galeto. Ovo je bilo prvo delo u koje je Vivaldi uključio mecosoprana Anu Điro koja je pevala ulogu Eudamija, a kasnije će sa njom ostvariti životno-partnersku vezu. Za libretistu je izabrao Antonija Mariju Lukinija koji se okrenuo grčkoj mitologiji i radnju opere Dorila u Tempiju smestio u dolinu Tempija u Tesaliji, kroz koju protiče reka Pinios u podnožju planine Pind. Ovo izolovano mesto je utočište boga Apolona i muza, te će se bog sunca pojaviti prerušen u ovoj operi koja u sebi nosi elemente eskapizma i razonode.

Sadržaj prati dogodovštine u antičkoj Tesaliji između pastira, nimfi, princeza i bogova. Pastir Nomio odnosno prerušeni bog Apolon je zaljubljen u Dorilu, ćerku tesalskog kralja Admeta, koja je pak zaljubljena u pastira Elmira. Admet je primoran da svoju ćerku žrtvuje morskoj nemani Pitonu kako bi spasao kraljevstvo, ali je spašava upravo Nomio. On potom traži Dorilinu ruku, ali ona to ne želi i beži sa Elmirom. Par biva uhvaćen, a Elmira osuđuju na smrt. Ipak, Nomio na kraju interveniše, otkriva da je Apolon i naređuje da Dorila i Elmiro stupe u brak kao nagradu zbog njihove vernosti i predanosti.

Urednica Ksenija Stevanović

broj komentara 0 pošalji komentar