Nova diskografija

Dirigent Maris Jansons i Simfonijski orkestar Bavarskog radija izvode Treću simfoniju Franca Šuberta. Delo je uz Prvu, odnosno „Prolećnu simfoniju” Roberta Šumana, objavljeno na albumu ovog orkestra, koji je u junu predstavila njegova izdavačka podružnica BR Klassik.

Pomenuta dela predstavljaju rane romantičarske eksperimente sa simfonijskim žanrom, iz pera autora čija će imena postati sinonim za ovu muzičku epohu. Obe simfonije su nastale u relativno ranim stvaralačkim fazama autora i odišu istom maldalačkom svežinom i snažnim optimističnim pogledom na život. Nastala su u razmaku od dvadeset pet godina, a kako nas to podseća i tekst u programskoj knjižici, upravo je zahvaljujući Šubertovim simofnijskim radovima, preciznije njegovom Devetom, „Velikom" sifmonijom, Šuman bio inspirisan kada je počeo rad na svojoj Prvoj simfoniji.

U svojoj Trećoj simfoniji, osamanestogodišnji Šubert je konačno uspeo da se otrgne od snažnog uticaja savremenika i da pronađe sopstveni muzički jezik. Iako delo nije nikada javno izvedeno tokom njegovog života, dočekano je sa velikim oduševljenjem 1881. godine kada je konačno predstavljeno Lodnonskoj publici. Sa druge strane, Šumanova „Prolećna simfonija" doživela je veoma uspešnu premijeru 1841. godine, kada je lajpciškim Gevandhaus orkestrom dirigovao Feliks Mendelson.

Oba dela Bavarski simfonijski orkestar pod upravom Marisa Jansonsa izvodi na očaravajući način, ispunjen radošću, ali i sigurnošću i elegancijom. Njihove interpretacije zabeležene su tokom dva javna izvođenja u Herkulovoj dvorani u Minhenu, u rasponu od tri godine, ali osim završnog aplauza, gotovo da nema dodatnih šumova koji bi ukazali da nije reč o studijskom snimku.

Urednica emisije: Ivana Neimarević



broj komentara 0 pošalji komentar