Hronika Trećeg programa

Pročitaćemo osvrt Nikole Živanovića na zbirku pesama Slobodana Jovića „Strah od savršenstva”, a potom osvrt Radomira Putnika na knjigu Zorana Maksimovića „Sve naše Hede”.

Knjigu pesama Slobodana Jovića Strah od savršenstva objavila je prošle godine izdavačka kuća Povelja iz Kraljeva. Kako komentariše Nikola Živanović, to su pesme autsajdera, ali ne pesme o tipičnom autsajderu koje su već postale kliše u savremenoj književnosti. Siromaštvo, geografska pozicioniranost pesnika u nekom malom selu pored Lopara, i sa tim povezan povišen stepen religioznosti u odnosu na gradske ljude, daju ovoj poeziji specifičnu mešavinu tematskih elemenata koja je sama po sebi dovoljna da obezbedi dozu originalnosti. Uz to, Jovićeva poezija je direktna - on piše neposredno, ne komplikujući, ne stvarajući u pesmama i drugostepena književna dela, a ipak uspevajući da uvek ostane na visini zadatka i da mu pesma ne sklizne u banalnost. Osim toga, Strah od savršenstva je do kraja pesimistička knjiga, ali taj pesimizam nije nasilan, nije izmišljen i zato ove pesme ostavljaju dubok utisak, čak i kada samo prikažu nekoliko detalja.

* * *

Sterijino pozorje iz Novog Sada nedavno je objavilo studiju Sve naše Hede, u kojoj je teatrolog Zoran Maksimović analizirao postavke znamenite drame Henrika Ibzena Heda Gabler na pozorišnim scenama u Srbiji. Po rečima Radomira Putnika, dramaturškim osobenostima kao i estetičkim vrednostima drame Heda Gabler autor je posvetio dužnu pažnju, u onoj meri koliko mu je to potrebno za teatrološke analize dosadašnjih postavki ovog komada, a težište istraživanja je bilo na opisivanju premijera Ibzenove drame, kao i na njihovoj recepciji u stručnoj javnosti. Maksimović konstatuje da je na srpskim pozornicama Heda Gabler do sada bila postavljena deset puta: dve postavke se beleže u periodu između dva svetska rata (prva u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu 1920, a druga u Narodnom pozorištu u Beogradu 1922. godine), dok se posle Drugog svetskog rata Ibzenova drama češće prikazuje. Poštujući načela teatrografije, Zoran Maksimović pruža podatke o svim postavkama Hede Gabler u srpskim pozorištima, ali osnovna zamisao autorove studije - teatrološka rekonstrukcija i osvetljavanje umetničkih dometa ove Ibzenove drame - počiva na dve postavke Hede Gabler, i to u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u režiji Mate Miloševića 1975. godine i u Srpskom narodnom pozorištu u režiji Dimitrija Đurkovića 1984. godine.

Čitala Biljana Jovanović.
Urednica emisije Tanja Mijović.

broj komentara 0 pošalji komentar
Hronika Hronika

Autor:
Tanja Mijović

Kao kulturno-informativani nedeljnik Trećeg programa, HRONIKA svakog ponedeljka donosi osvrte i prikaze aktuelnih pojava i dešavanja u umetnosti i nauci. [ detaljnije ]