Хипократија

Имунитет - најбољи заштитник организма деце и одраслих од уљеза

Гост данашње Хипократије је др Срђан Пашић, имунолог у Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић" и професор Медицинског факултета у Београду.

Појам имунитет односи се на вишећелијске организме и њихову способност пружања отпора штетним микробима који покушавају да продру у њихову унутрашњост. Имунитет укључује специфичне и неспецифичне компоненте, при чему прве делују као баријере или одстрањивачи широког спектра патолошких чинилаца, независно од њиховог хемијског састава, док се друге адаптирају на сваку нову болест и тако развијају специфичан имунитет који одговара само једној болести, тј. делује против њеног проузроковача.

Имунитет стога садржи урођене и адаптивне компоненте које га деле на два система.

Урођени имунски систем, на пример, међу свим сисарима сачињен је од примитивних ћелија костне сржи које су програмиране да препознају стране супстанце које су доспеле у тело и да против њих одбојно реагују. Адаптивни систем чине врло сложене лимфатичне ћелије из беле крвне лозе, које препознају супстанце од којих се састоји тело у коме се и оне налазе и против њих не реагују. Одсуство реакције на сопствено тело тј. на његове ћелије назива се имунотолеранција. Реакција на стране супстанце које су се нашле у телу описује се као инфламација или запаљење. Те две компоненте имунског система стварају у организму динамичко стање у коме је „здравље" нешто кад у телу нема страних микроорганизама и кад је све што је страно и што не припада телу елиминисано. „Болест" настаје кад оно што не припада телу није спонтано елиминисано и тело није заштићено.

Урођени имунитет зависи од конституције организма и од његове генетике, а да претходно није било инфекције или пак неке спољашње стимулације. Ова врста имунитета подељена је на две групе: а) неспецифични природни имунитет, што је отпорност на све инфекције и б) специфични природни који представља одбрану само од појединачних микроорганизама.

Адаптивни имунитет такође се може раздвојити зависно од начина на који је дошло до адаптације и стеченог имунитета: да ли случајним контактом са узрочником инфекције, његовим уништењем, али и упамћивањем његовог хемијског састава, или намерним контактом са ослабљеним проузроковачем болести путем вакцинације. И природни и вештачки имунитет могу бити подељени на пасивну и активну форму, зависно од његових стицања. На пример, пасивни имунитет стичемо инјекцијом или инфузијом туђих антитела и Т лимфоцита, што даје краткотрајни имунитет. Активни имунитет је дуготрајан, некад и доживотан, а ствара се после вакцинације (активна имунизација) или прележане болести (пасивна имунизација).

Биолози и медицинари користе израз антиген за све оне узрочнике који нападају и продиру у тело изазивајући болест. Антигени доводе до реакције имунског система у телу.

Једна од најважнијих имунских реакција је производња посебних протеина у телу који нападају уљеза у тело са намером његовог уништења. Ти протеини називају се антителима.

Да би знао како ће бранити организам, имунски систем мора знати које ћелије у телу су добре, а које су непријатељске. Антитела на својој површини имају пипке који као сензори препознају антигене по хемијском саставу.

Ћелије имунског система налазе се у крви и припадају белој крвној лози.

Б ЋЕЛИЈЕ називају се Б лимфоцитима. Оне производе антитела која се везују за антигене тј. проузроковаче болести и неутрализују их. Свака Б ћелија чини специфични тип антитела. На пример, постоје типичне Б ћелије које се боре против грипа.

Т ЋЕЛИЈЕ су такође лимфоцити и дају инструкције Б ћелијама када да почну са производњом беланчевине тј. антитела и када да нападну ћелије уљеза. Т ћелије-убице нападају инфициране ћелије у организму и уништавају их.

МЕМОРИЈСКЕ ЋЕЛИЈЕ су из редова лимфоцита и памте антигене који су већ нападали организам.

Вакцине функционишу тако што у себи садрже ослабљене или убијене микробе.

Међутим, то организам не зна и одмах производи антитела која се појављују у крвни и ступају у борбу са уљезом. Кад права болест нападне тело, она се суочава са већ спремним антителима и бива брзо неутралисана.

О болестима које настају због поремећаја имунског система говориће нам драги и уважени гост др Срђан Пашић.

Eмисију припрема и води Момчило Б. Ђорђевић.  

 

број коментара 0 Пошаљи коментар