Хипократија

На чему су се заснивали исцелитељски поступци пре појаве модерне медицине?

Гост данашње Хипократије је госпођа др Јелена Ердељан, професорка Филозофског факултета у Београду.

Напреци медицине и медицинских поступака кроз историју, омогућили су нам да данас будемо здравији и дуговечнији него било кад у историји људског рода.

У свим ранијим историјским периодима, укључујући и средњи век, људи су били скоро беспомоћни пред озбиљним повредама и болестима. Очекивана просечна дужина живота била је 30-35 година, а смртност деце врло велика: свако пето дете умирало је не дочекавши свој први рођендан. Много жена губило је животе порађајући се, а умирало се и после обичних повреда и инфекција. Скоро хиљаду година после пада Рима, медицина се још увек ослањала на поступке који су се заснивали на коришћењу лековитих трава, на пуштању крви из вена и на пургативима тј, средствима којима се изазивало чишћење тела, тј, масовно пражњења садржаја црева. Лекари нису имали никакву идеју о разлозима настанка болести. Међутим, историчари медицине истичу да су многи медицински поступци у средњем веку били успешни, нарочито кад се ради о хербалној медицини, тј. о лечењу биљкама, али и о вери у исцељење, што је и данас један од важних чинилаца који утичу на исход лечења.

Медицинска знања и медицинска пракса у средњем веку били су утемељени на античкој хеленској традицији. Галенова синтеза Хипократових учења дуго је, од II до XVI века, представљала темељ медицинског знања у европској култури предмодерног доба. Многи текстови медицинске садржине до центара западноевропске медицине и првих универзитета на којима се медицина предавала, попут Салерна у Италији, стизали су и захваљујући преводима на арапски и хебрејски језик те контактима и сталном повезаношћу хришћанске европске културе са другим аврамитским религијским заједницама евромедитеранског простора. У поступку лечења, у средњем веку велики значај је придаван лековитим травама. Диоскуридов трактат Материа Медица настао у I веку н.е. чинио је све до краја XV века основу познавања медицинских својстава лековитог биља. Највећи и једини прави исцелитељ, избавитељ од греха и смрти, био је сам Христ. Исцелитељска моћ светих реликвија и чудотворних икона, као и предмета који су долазили у додир са њима или простора у којима су се чувале, водила је средњовековног човека ходочасничким путевима који су пресецали средњовековну Европу. Ликовне уметности и визуелна култура средњег века чине богату ризницу за познавање и разумевање овако схваћене медицинске праксе средњовековног света.

Eмисију припрема и води Момчило Б. Ђорђевић

број коментара 0 Пошаљи коментар