Хипократија

Шта је дечја међусексуалност и како се лечи

Гост емисије је професор Медицинског факултета др Зоран Крстић, специјалиста дечје хирургије и дечје урологије, бивши директор Универзитетске дечје клинике, до скора професор Медицинског факултета Београдског универзитета - сада руководи дечјом урологијом у Болници Medigroup у Београду.

Међусексуалне особе рођене су с неким билошким и анатомским одликама полних органа, које већ по рођењу онемогућавају докторима прецизно одређивање њихове полности у смислу „мушко" или „женско". У суштини, међусексуалност није болест, већ природни варијетет и то много чешчи него што мислимо. Тешко је знати колико људи је међусексуално. Да би се одговорило на питање „колико је честа међусексуалност" прво би се доктори морали сложити шта то стриктно „мушко", а шта у стриктно „женско". Колико је потребно да пенис буде мали и кратак пре него што га уврстимо у нешто међусексуално, а не „мушко"? Ако гинекологе из великих медицинских центара запитамо колико често се деца рађају са атипичним гениталијама због којих се позивају специјалисти - уролози да би им одредили полност, онда долазимо до броја од 1 на 1500 до 1 на 2000 новорођених. Међутим, много више људи се рађа са суптилним варијацијама сексуалне антомије, од којих се већина испољава знатно касније у животу. Неке међусексуалне особе имају и мушке и женске гениталије као и унутрашње полне органе, попут оних са два јајника а поред њих и са ткивом тестиса у различитим количинама. Многе међусексуалне особе имају неуобичајену комбинацију полних хромозома, тј. XXY, што се разликује од комбинације XY типичне за мушкарце и XX типичне за жене (хромозом Y је мушки а X женски). Неки људи су рођени с полним органима који изгледају као потпуно мушки или потпуно женски, али њихови унутрашњи органи и хормони који се луче током пубертета и касније, не одговарају спољашним органима који због тога остају нефункционални. Када је нека особа рођена са гениталијама, делом мушким, а делом женским, њена међусексуалност се идентификује одмах по рођењу. Међјутим, када су спољни полни органи по рођењу очигледно мушки или пак женски, нико не може засигурно знати да ли су њихови власници међусексуални, све док касније не уђу у пубертет. Неко може проживети цео живот, а да не сазна да је међусексуалан. Некада, када би беба по озгледу гениталија била очигледно међусексуална, лекари и родитељи одлучивали би коме полу припада беба и она би тако била регистрована и касније одгајана. Данас се све више сматра, каже професор др Зоран Крстић, да медицинске интервенције, у смислу корекције пола детета, додуше не све, треба одложити све док међусексулана особа не сазри довољно да би одлучила коме би се полу приклонила и да ли би или не би прихватила хируршку корекцију и каснију хормонску терапију.

О међусексуалним стањима, раније називаним обољењима сексуалне диференцијације, на пример о афалији, тј.урођеним недостатком пениса, о микропенису и његовом третману, о гигантском клиторису (клиторисном мегалијом), хируршком третману хипоспадије, као и о многочему другом, јако занимљивом за слушање, у Хипократији ће говорити наш уважени и драги гост др Зоран Крстић.

Eмисију припрема и води Момчило Б. Ђорђевић.

број коментара 0 Пошаљи коментар