Хипократија

Како је настала спортска медицина у Србији

Гост Хипократије је Ивана Митровић, археолог, кустос Музеја спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.

У емисији ћемо сазнати о природи везе између археологије и спорта и на који начин је настала медицина спорта као засебнa гранa медицинских наука.
Без археологије не би можда ни било спорта онаквог каквог га данас познајемо. Наиме, француска археолошка мисија (1829) и немачка археолошка школа (1875) откриле су и истражиле Олимпију - древно место античких Олимпијских игара. Ово откриће инспирисало је Пјера де Кубертена да обнови Олимпијске игре, тако да од 1896. године имамо модерне Олимпијске игре. Медаља са тих, првих игара чува се у Музеју.
Спорт се појављује још у старом Египту, што се види на цртежима и записима за које се претпоставља да потичу око 2300. године п.н.е. Спорт је у различитим деловима света другачије настајао и другачије се развијао. На Далеком истоку, специфичан духовни систем развија посебан однос према телу и према телесном. У Грчкој, спорт је био интегрални део политичке доктрине атинског полиса, а у Спарти је представљао неодвојив део војне културе.
У нашим народним песмама наилазимо на занимљиве податке који нам откривају како је изгледао испит провере физичке спремности јунака. У Србији су позната народна надметања, а многа од њих представљају основе савремених атлетских дисциплина. Ипак, тек је академски сликар Стева Тодоровић основао Прво српско друштво за борење и гимнастику 1857. године . Долазак пансловенског покрета Сокола на ове просторе донео је нови облик и начин посматрања физичке активности. Значај ових активности препознали су и најеминентнији лекари тог доба - Владан Ђорђевић, Милан Јовановић Батут, Јова Јовановић Змај и други који су често били и активни чланови, па и оснивачи соколских друштава. Балкански ратови и Велики рат успорили су развој соколског покрета. Стварањем заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, потоње Краљевине Југославије, „соколи" добијају крила и граде посебну везу са краљем.
Током 1938. године отвара се Школа за телесно васпитање Краљевине Југославије. У њеном стварању кључну улогу имао је први специјалиста спортске медицине - др Војин Смодлака. Он је од 1937. године праксу обављао код др Арновљевића, у првој спортској амбуланти, направљеној за потребе Београдског лоптачког савеза. Од раније је било покушаја да се организује здравствена заштита спортиста, путем Тушковог фонда и кроз напоре појединаца, првенствено шампиона Монтевидеа Михајла Андрејевића Андрејке и Милутина Ивковића Милутинца. Но, тек је Војин Смодлака систематизовао медицинска знања у науке у спорту. Резултате његовог пионирског рада видимо и данас.

Емисију припрема и води Момчило Б. Ђорђевић

број коментара 0 Пошаљи коментар