Хипократија

Тема емисије је Болест невољних покрета – проблем младих и старих, а гошћа је госпођа др Марина Светел, професорка неурологије на Медицинском факултету у Београду. Професорка долази са Одељења за невољне покрете и дегенеративне болести мозга Клинике за неурологију КЦС.

Невољни покрети се догађају ван контроле свести, а манифестују се у разичитим, углавном типичним и лако препознатљивим видовима. Иако се не ради о свесним и планираним покретима, сви они потичу из делова мозга који под нормалним околностима, тј. у свесном стању, учествују у свакоднeвној животној динамици. Међутим, невољни покрети су последица одсуства контролних механизама који све покрете тела и удова подешавају сврси и одређују им опсег, интензитет и трајање.

У свакодневном животу, у тренуцима апсолутне опуштености тела, постоји такозвани физиолошки тремор, тј. минимално, ритмичко подрхтавање мишића, које се обично не види, осим кад је особа коју посматрамо изложена било којој врсти стреса, најчешће страху, великој радости, хипергликемији, хипертироидизму и апстиненцији од хроничног алкохолизма.

Међутим, патолошка слика физиолошког тремора је такозвани есенцијални тремор - најчешћа врста невољних покрета, која углавном погађа руке. Јавља се у било ком животном добу, али најчешће после 70. године. Обично је обостран и симетричан, захвата главу и говор, а погоршава га стрес. Резултат неуролошког прегледа је нормалан. Есенцијални тремор се разликује од тремора у Паркинсоновој болести: по одсуству тремора у мирном стању, по спорости покрета и по тешком истезању скоро укочених мишића (на пример, при опружању руке претходно савијене у зглобу лакта).

О разлозима невољних покрета, њиховој анатомској основи, подели, клиничкој слици и лечењу, говориће гошћа данашње Хипократије професорка Марина Светел.

Eмисију припрема и води Момчило Б. Ђорђевић.

 

број коментара 0 Пошаљи коментар