Хипократија

Имунски систем и новине имунотерапије тумора мозга и других органа

Гост данашње Хипократије је имунолог, професор Универзитета у Крагујевцу др Небојша Арсенијевић 

Крајем прошлог века, у двема значајним инумолошким лабораторијама на супротним обалама Пацифика, у САД и Јапану, започета су истовремена, једна од других независна истраживања, чији је циљ био да се утврде и објасне начини којим се имунски систем бори против раста и ширења канцера у телу мишева, али и људи. Тридесет година касније, руководиоци тих лабораторија, Ђжејмс Елисон, професор имунологије у америчкој држави Тексас и Тасуко Хоњо, такође професор имунологије у Кјоту, великом универзитету у Јапану, добили су октобра 2018. Нобелову награду за медицину или физиологију јер су њихова открића омогућила потпуно нов начин лечења злоћудних болести. Лекови произашли из тих открића нису усмерени да уништавају ћелије канцера, већ да побољају функције имунског система. До скоро, најбоља средства против агресивних и компактних канцера, који се не могу коначно одстранити било каквим хируршким поступком, била су и још увек јесу зрачење (радијациона терапија) и хемијска терапија (хемотерапија) врло токсичним цитостатицима унетим у систем циркулације крви. У највећем броју случајева, оба брутална начина лечења праве тешка оштећања ДНК у ћелијама канцера, чиме се зауставља њихово умножавање и ширење, што доводи до продужења живота пацијената.
Међутим, истраживачи Елисон и Хоњо потпуно су изменили, чак и револуционисали наше досадашње разумевање начина којим имунски систем препознаје ћелије канцера. То је довело до измене парадигме у клиничкој онкологији, тако да ће у врло предвидивој будућности вероватно доћи до великих измена у лечењу канцера.
Пре Елисоновог и Хоњовог открића имунолози су веровали да агресивни раст канцера није био ометан зато што је одбрамбена реакција имунског система била сувише слаба. Сада је постигнут консензус који говори да уколико неко стимуилише имунски систем, од њега може очекивати уништавање освајачких ћелија канцера. Многи истраживачи у пољу имунског система, а међу њима и нас данашњи гост др Небојша Арсенијевић, професор имунологије на Крагујевачком универзитету, верују да ће имунотерапија канцера брзо достићи и превазићи ефекте радијационе и хемијске терапије, намењене пацијентима са дијагностикованим канцером.
Елисон и Хоњо направили су, по свему судећи, критичан скок идентификујући врло важан и моћан детаљ у функционсању имунског система - попуштање имунске кочнице, у клиничком жаргону „чекпоинт инхибиција" (ометање контроле). Да би тело коме припада бранио од бактерија, паразита,вируса и токсина, имунски систем користи војску Т-лимфоцита, којих у сваком литру крви има на десетине милиона. Лимфоцити препознају уљезе који некада доспевају у наше тело чинећи штету, и одмах их нападају како би их уништили. Али ти напади некад могу бити неодмерени, тако да током борбе дође до колатералне штете у којој страдају нормалне челије у разним деловима тела. Поновљени и дуготрајни напади на сопствене ћелије имају као последицу појаву аутоимуне болести попут астме, екцема, мултипле склерозе и сл. Да се тако нешто не би десило, Т-лимфоцити који делују као антитела, на својој површини носе молекуле посебних протеина означених као ПД-1 и ЦТЛА-4, који делују као кочнице убилачких амбиција Т-лимфоцита. Међутим, канцерске ћелије прибегавају трику и на своју површину избацију протеине, исте или сличне онима на површини Т-лимфоцита. На тај начин Т-лимфоцит се збуњује јер рачуна да пред собом има нормалну ћелују и не прелази у напад. Суштина рада Елисона и Хоња јесте блокирање или у најамњу руку слабљење контролних протеина, тако да они вишеш нису кочница напада на канцерске ћелије.
Многи пацијенти с канцером страдају зато што им се због преварених Т- леукоцита искључи комплетан имунски систем. Сада знамо да су сви ранији вишегодишњи покушаји активирања имунског система били узалудни: било је то као кад бисмо хтели да покенемо аутомобил, а истовремено држимо педалу за кочницу стиснуту до пода аутомобила. Срећом, истраживања Елисона и Хоња довела су до развоја и синтетисања нових типова лекова. То су моноклонална антитела која се приљубљују за ПД-1 и ЦТЛА- 4, тј. протеине-кочнице, чиме се избегава искључење Т-лимфоцита из функције.
О имунском систему и његовим одликама, о новинама имунотерапије тумора мозга и других обољења говориће нам наш драги и уважени гост - професор др Небојша Арсенијевић.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић

број коментара 4 Пошаљи коментар
(четвртак, 20. јун 2019, 10:51) - Marko Janjicijevic [нерегистровани]

Gost godine

Mozda je za ovo vreme emitovanja bilo uputnije gosta voditi kroz borbu da dodje do rezultata koje je dao ukoliko sme da se otvori.Vi ste kao voditelj to stidljivo pokusali ali trebalo je to smelije.Imali ste redak kamen sa lavom u srcu u
svojoj emisiji.
Svakako hvala.

(четвртак, 20. јун 2019, 10:35) - Kolega [нерегистровани]

Prekratko!

Za ovakvog gosta sa kojim moze da se debatuje i uci uz sputavajucu preskromnost ali ogromnu terapisku sirinu vi ste kao voditelj bili odlicni ali je emisija prekratko trajala!Muzicki urednik,bravo!

(четвртак, 20. јун 2019, 07:26) - Suverena [нерегистровани]

Prof Arsenijevic

Bravo za izbor gosta!
Nadam se da cete imati dovoljno sirok spektar pitanja za ovako kompleksnog i obrazovanog gosta i da ga necete zatvoriti u malu sobu oivicenu imunologijom!

(четвртак, 20. јун 2019, 07:23) - Suverena [нерегистровани]

Prof Arsenijevic

Bravo za izbor gosta!
Nadam se da cete imati dovoljno sirok spektar pitanja za ovako kompleksnog i obrazovanog gosta i da ga necete zatvoriti u malu sobu oivicenu imunologijom!