Хипократија

Зашто од 100 наших најцитиранијих и најугледнијих истраживача у научној сфери само 14 живи и ради у Србији?

Наш данашњи гост у Хипократији је господин Станко Стојиљковић, легендарни новинар и писац, посвећен науци у свету и у Србији. Он је доскора уређивао научну страну у „Политици", а сада је главни и одговорни уредник часописа „Нова Галаксија". Из ексклузивног Стојиљковићевог текста 100 српских најнаучника, који је објављен у првом броју часописа за 2019. годину, сазнајемо да је тих наших „најнаучника" највише у САД - 55, у Србији их је 14, а остатак је расут по осталим деловима земаљског шара, углавном у англосаксонском свету. Поред њих, у расејању је и 19 најталентованијих електроничара и информатичара, затим 15 физичара и астронома и тако редом, завршно са једним психологом.
Важно је истаћи, такође, да од сто најцитиранијих научника нашег порекла ‒ а сви су с високим Хиршовим индексом (кад нпр. неко има 10 публикованих чланака, од којих је сваки цитиран најмање десет пута, Хиршов индекс му је 10) ‒ чак 86 живи и ради изван Србије! Та чињеница морала би забринути све, а понајпре званичнике који кроје научну политику ове земље. Поменути индекс користи се у наукометрији последњих десетак година.
Више пута је господин Стојиљковић будио из дремежа нашу јавност објављујући на ком месту се налази Београдски универзитет на Шангајској листи и упоређујући га са осталим светским универзитетима, а пре свега са универзитетима у региону. Показало се да што друштво више улаже у науку, то су му школе и универзитети бољи.
Господин Стојиљковић поделиће са нама своја размишљања о функцији приватних универзитета, о купљеним дипломама, о проблематичним докторатима и другим догађајима у нашем високом школству.
Емисију припремају проф. др Момчило Б. Ђорђевић и проф. др Александар Петровић.

број коментара 0 Пошаљи коментар