Српски на српском

Прокићкина роза торта годинама је била загонетка за ширу фамилију. Свима се допадала, сви су само због ње једва чекали славу код Прокића , и сви су годинама ту розу загонетку решавали сами. Зашто, ни данас не би умели да објасне. Она је била део породичног наслеђа, аксиом славског послужења чије се порекло не доказује. Зато нико није питао Прокиће како праве своју розу торту. А ни они нису о томе причали.

Љупко су, из славе у славу, ћутањем чували своју мезимицу од туђих кухиња, промашаја и вајкања да рецепт не ваља. Розен торта-мезимица изношена је увек уз посебну најаву. Била је то прилика да се каже колико коштају ораси и путер, како је орах родио код Стане на Ђерму чије су јатке као пола кажипрста, и колико је времена потребно да се на преврнутој шерпи испеку корице. Јер нико од њих тада готове коре не би купио. А када би се ораси, корице и путер истрошили као тема за разговор, Прокићка би казала: "Розен, за мог пријатеља Насту. Знам ја да мој Наста само њу чека. Ево лутке моје, розикасте!"

Глумица: Јадранка Селец.

Аутор и уредник: Мирјана Блажић.

 

број коментара 0 Пошаљи коментар