Музичка плетеница

Где су могли предратни “весели” Београђани да се упуте, ако не у правцу Цариградског друма, који је у нашој бурној историји измењао многа имена - од Фишеклијске, краља Александра до Булевра револуције и поново улице Краља Александра. Ту би веселог госта чекала кафана „Код три листа дувана“, у згради породице Хаџи-Галић, позната као стециште најбољих, правих и најстаријих београдских радио-певача, што као зналци изабраше баш то место да певањем увесељавају публику.

Само ту су се могли видети и чути Властимир Лале Јованчић, па Сима Николић и жена му Јелица, па Драгомир Чкоњовић звани „Чкоња" (који је био и певач и гитариста, а певала је и његова жена). Њихов се репертоар, кажу, састојао од преко 650 српских народних песама и романси, од старинске „Болан ми лежи Кара-Мустафа, болан ми лежи, хоће да цапа", па до најновијих шлагера спеваних пред Други светски рат: „Улицама кружим, не бих ли те срео"!

Како су два Драгослава, Живановић и Јанковић, под надимцима Троша и Ћивра, по препоруци Максе Попова снимили своја прва кола за фонотеку Радио-Београда.

Радио Београд 1, 14.05

број коментара 3 пошаљи коментар
(понедељак, 30. сеп 2013, 23:05)
Sinisa -Balajnac [нерегистровани]

Prijatno iznenadjenje

Veoma sam se iznenadio kada sam naisao na ovaj snimak gsde je glavni akter bio Dragoslav Zivanovic Trosa koga odavno pratim sto je snimio ranije i stalno ga slusam preko youtube
A ovom prilikom i da cujem njegovu biografiju kako je poceo karijeru sviranja harmonike , gde je ucio a vidim daje i po familiji imao poreklo muzicko.Odusevljen sam slusajuci njega kako prica i kola koja je odabrao da cujemo koja neka cujem prvi put. Trosa je imao veoma veoma dobru i levu i desnu ruku za harmoniku I svidja mise sto je cuvenu pozarevacku muziku koja raspoznaje od naprimer muziku od Mrcajevaca gde su takodje bili dobri muzicari ali na drugi melos sviranja.Ja sam Resavac i mi imamo svoje cuvene harmonikase sto se takodje raspoznajemo po necem u narodnom melosu. Ipak dok je Trosa vedrio i oblacio posle Vitomira Zivotica, njegova kola i pesme su se pevale kod nas na svadbama i veseljima kod nas u poresavlju gotovo do danasnjih dana.
Puno sam srecan sto ste napravili interviu sa Trosom sto sam ga jos bolje upznao i zelim mu puno zdravlja i danam jos dugo dugo svira i peva.

(четвртак, 17. мај 2012, 22:34)
anonymous [нерегистровани]

Trosa i Civra

Trosa i Civra su nam ostavili lepe uspomene kroz bezbroj pesama i kola. A Civra je svoj talenat preneo na cerke koje su bile veoma talentovane a poularnost su tek stekle kada su pocele da sviraju kod Mire Vasiljevic u prvoj postavi nezaboravnog Djerdana. To je nesto sto se to tada nije videlo na nasoj estradi. Dragica, Radica su virale harmonike, a treca Civrina cerka Slavica je svirala solo gitaru a njihova najbolja drugarica Snezna Spasic bas gitaru. Mira Vasiljevic je Djerdan osnovala na vrhuncu svoje karijere i kada su se pojavile na televiziji pozivi za gostaovanja su stizali sa svih strana. Odrzavale su i po tri koncertna na dan jer su pruzale visoko klvalitetan program.

(петак, 03. феб 2012, 20:03)
anonymous [нерегистровани]

Dragoslav Zivanovic i Dragoslav Jankovic

Drago mi je da se neko setio i ova dva izvanredna umetnika. Trosa je veliki talenat i ostavio veliki trag u narodnoj muzici bilo da se rado o kolima koja je on komponovao i odsvirao ili pesmama. Njegove pesme ce vecito da zive, kao na primer, Kad bi mogle da se vrate mlade godine, Noc je tamna, Dva put se nezivi, Kad su laste odletele...kao i njegovo Stisko kolo.
A Dragoslav Jankovic Civra takodje talentovan muzicar. Njegovo kolo Trnjanka je jedno od najlepsih. A svoj talenat je preneo i na svoje cerke Dragicu i Radicu koje su izvanredno lepo svirale harmoniku i koju su svirale kod Mire Vasiljevic u Djerdanu. Treca njegova cerka Slavica je svirala gitaru tako da se sve lepo ukolopije u Djerdanu.

Музичка плетеница Музичка плетеница

Аутор:
Ненад Камиџорац

Мелодија, хармонија и ритам представљају «триест» сваке музичке форме, самим тим и народне музике која је, у оставштини, углавном стицала форму варошке музике јер је најчешће звучно бележена тек у градовима где су је изводили познати инетрпретатори којима је пружена шанса да наступају на Радио-програму или снимају тада популарне плоче на 78 обртаја. [ детаљније ]