Aлександaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати осврт Александра Милосављевића на предстaве изведене на 53. БИТЕФ-у. Прво ће бити речи о делу под називом „О месу и бетону”, према концепту кореографа Лусијана Лара и у продукцији „Анти Статус Кво” компаније из Бразилије, а затим о предстaви „Ретке птице” чији су аутори чланови трупе „Вук за човека” из Лила.

Aутори представе О месу и бетону су свој пројекат дефинисали појмом „кореографска инсталација", а то он уистину и јесте био - и инсталација и кореографски постављени перформанс који нас не оставља равнодушним. Перформанс се одигравао у хангару у Дунавској улици, а као својеврсну иницијацију ваља схватити захтев чланова плесне компаније да сваки гледалац, пре почетка представе, на главу стави папирну кесу с прорезима за очи и нос. После дужег чекања, гледаоцима прилазе чланови плесне трупе и покретима их позивају да им се придруже у шетњи халом. По речима Александра Милосављевића: „Све се одвијало по утврђеном обрасцу; унапред је било дефинисано шта нам и како ваља чинити, па и на какав начин ћемо се, руковођени уходаним психолошким механизмима, укључивати у акцију и постати њен део. Субјективне асоцијације су овог критичара водиле кроз причу о униформисаности која резултира отуђењем, затим кроз фрагменте о ђубришту, али не оном које је било инспирација Леониду Шејки, него цивилизацији претвореној у отпад који нас, ево, трује. Када је и то ђубре од пластичних флаша и сличног отпада просуто пред нас, актери су започели да плешу. Била је то наизглед неконтролисана, дивља, готово махнита игра која је у исти мах могла да буде манифестација и побуне, али и израз стања душе подивљалог човека који се вратио у стање примата".

* * *

Представа Ретке птице играна је у циркуској шатри, а актери предстaве изводе смеле акробације, тако да ће се у једном часу гледаоцима и чинити да ово жонглирање наликује неким од тачака најелитнијих циркуса. Ипак, изузетно је значајно нагласити да у тачкама француских уметника нема ничега од гламура светских циркуских атракција: они на себи немају бљештаве костиме, њихове вратоломије не обасјавају „топ-рефлектори", ритам њихових покрета не прати циркуски оркестар с обавезним повременим „тушевима" који подижу тензију у гледалишту. Далке, нема ничег спољашњег што би подизало ниво спектакуларности. Актери Ретких птица нису нашминкани, па чак немају ни напудерисана лица, тако да с њих лије зној који натапа њихове мајице - обичне, као да су их пазарили на бувљаку. Међутим, најважнија је интеракција између актера која подразумева неограничено међусобно поверење. Корак, покрет или скок који један од њих планира да начини мора да буде синхронизован с радњом свих осталих, мора да буде дочекан тачном реакцијом других учесника - баш као и у сваком циркусу. Но овде савршену елеганцију и синхронизацију покрета, бљесак шљокица, карактеристичну музику и лажну напетост, замењују осмеси актера и, нарочито, њихова природност и опуштеност, пише Милосављевић.

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар