Музеј звука – Мозарапско црквено певање

Можете пратити снимак са концерта одржаног 10. септембра ове године у колегијату Светог Крста и Светог Вартоломеја у Вроцлаву, када је у оквиру фестивала Вратиславија Кантанс наступио ансамбл Органум изводећи напеве мозарапског црквеног појања.

Једна од најраспрострањенијих и најутицајнијих богослужбених пракси у ранохришћанским заједницама у западној Европи било је такозовано „мозарапско певање", које је током средњег века било неговано на Иберијском полуострву. Репертоар мозарапског певања припада обреду који су практиковали шпански хришћани под муслиманском влашћу, иако су сами напеви настали пре освајања Шпаније 711. године. Зато се ово певање некада назива и „визиготским" или „хиспанским", мада се научници слажу да ни ови називи нису у потпуности адекватни. Најранији сачувани писмени записи о овом обреду потичу из пера Исидора Севиљског, из 636. године, где је он описао тадашњу мисну, богослужбену праксу. Оно што је посебно важно јесте да се овакав обред није само изводио у Шпанији, већ како Исидор наводи, „и у Галији", односно јужној Француској, чиме је мозарапски обред дошао у директан контакт са тамошњом ранохришћанском праксом. Музички, данас је тешко реконструисати звук овог певања, јер су сачувани напеви углавном записани неумама које показују контуру мелодије, али не тачне висине или интервале. Само неколико извора садржи записе који данас могу са сигурношћу да се транскрибују. На основу ових података, истраживачи су закључили да је мозарапско певање имало више сличности са амброзијанским и галиканским него са римским обредом. Ипак, као и у римском, у мозарапском певању је практиковано антифоно и респонзоријално извођење напева који су могли бити силабични, неуматски, односно са само неколико нота по слогу, или изразито мелизматични.

Донекле парадоксално, мозарапско певање је у Шпанији преживело визиготску и Маварску инвазију, али није хришћанску Реконквисту. Наиме, римски обред је на територију Шпаније ушао преко Каталоније, још у 8. веку, да би 1071. године био прихваћен и у Арагону. Хришћански прелати на територијама које су поново освојене, искључиво су изводили обреде по грегоријанском ритуалу, те се мозарапско певање свело на само неколико црква у Толеду, којима је било дозвољено да негују традиционални обред. Ипак, ово певање је временом толико попримило обрисе грегоријанике, да данас не поседује никакву сличност са својим изворним видом.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић



број коментара 0 Пошаљи коментар