Мајстори барока

Мали мотети Себастијана де Бросара.

Овај француски теоретичар, композитор, свештеник и библиотекар, рођен је 1655. године у нормандијском граду Кану. Обаразовање је стекао најпре у језуитској школи, а потом је похађао и тамошњи универзитет, где је учио филозофију као и теологију. Знање из области музике стицао је као самоук: свирао је лауту и преписивао и компоновао дела за овај инструмент. Средином осме деценије седамнаестог века почео је да добија поруџбине, а негде у том периоду је постао свештеник и преселио се у Париз, где је објавио неколико световних композиција.

Од 1687. Бросар је деловао је као викар у Стразбуршкој катедрали, а потом и као капелмајстор. Две године након доласка у Стразбур, основао је Музичку академију, где је дириговао и организовао концерте световне музике, као и извођења француских опера и балета. Током боравка у овом граду, написао је две збирке мотета и шест збирки песама. Крајем седамнаестог века отишао је у Мо, где је радио као капелмајстор, али се највише бавио теоријским радом. Умро је у том граду, 1730. године.

Себастијан де Бросар је у историји музике остао познат пре свега као аутор првог Музичког речника у Француској, а потом и обимног каталога који је поклонио Лују XV. У њему су се налазили необјављени рукописи његовог пријатеља Етјена Лулиеа, као и Бросарови мотети које вечерас слушате.

Његова музика почела је да се изводи тек крајем двадесетог века, а у њој су пристуни утицаји Лилија, Мишела де Лаланда и Шарпантјеа, док је одређена техничка и изражајна решења преузео из италијанске музике, као и из земаља немачког говорног подручја.

Ауторка емисије: Јелена Дамјановић.

број коментара 0 Пошаљи коментар