Опера комик и Мишел-Жан Седен

У трећој емисији циклуса којим обележавамо 300 година од рођења француског либретисте и драматурга Мишел-Жана Седена слушаћете оперу Величанствени Андреа Гретрија.

Као либретиста са јасном визијом музичко-сценског дела као целине, Седен се трудио да сарађује са малим бројем изабраних композитора са којима је такву визију делио и у које је имао поверење. Већину својих дела Седен је поверио тек трима композиторима: Франсоа-Андреу Филидору, Пјер-Александру Монсињију и Андреу Гретрију. За успостављање сарадње између Седена и Гретрија кључан је био салон госпође Луизе д'Епине, који је седамдесетих година 18. века окупљао интелектуалну и литерарну елиту Париза, укључујући Русоа и Дидроа. Сама Луиза д'Епине посредовала је између Седена и Гретрија, поверивши Гретрију нови Седенов оперски либрето, под насловом Величанствени. Писан са референцама на опусе Бокача и Лафонтена, Седенов либрето је и сам производ литерарног миљеа салона госпође Д'Епине. Сећајући се ове сарадње, Гретри је у својим мемоарима имао речи хвале за либретисту, истичући да Седен креира снажне сценске ситуације и економичне стихове лишене испразних поетских украса, те да тако приморава композитора да пронађе подједнако снажна музичка решења.

Гретријева и Седенова опера Величанствени премијерно је изведена 1773. године. Опера прати лик Клементине, ћерке богатог фирентинског трговца, Ораса, који је већ девет година у ропству након што је преживео бродолом на једном од својих путовања. Октав „Величанствени" ослободио је групу заточених Фирентинаца који улазе у град и међу којима Клементинина гувернанта препознаје лик свог супруга који је био у Орасовој служби и буди наду да је и Орас ослобођен. У међуремену, учитељ Алдоранден, који се стара о Клементини у одсуству њеног оца, затражиће руку своје штићенице. На крају првог чина, мистериозни Октав Величанствени нуди Алдорандену најбољег тркачког коња у замену за сусрет са Клементином. Екстензивни прокомпоновани финале другог чина опере био је омиљена сцена париске публике и представља парадигму новог осећајног језика опере комик: у њему Клементина, уцењена од стране свог ментора Алдорандена да не сме да проговори, изјављује љубав свом изабранику Октаву Величанственом тако што испушта ружу из руке. У завршном чину опере, у свој дом се враћа Клементинин отац, Орас, раскринкава Алдорандена, који је заправо својим сплеткама осигурао да овај трговац заврши у ропству, и благосиља брак између Клементине и Октава. Комичну ноту срећном расплету даје лик Алдоранденовог слуге, Фабија, који је несрећан над својом судбином и губитком службе.

Аутор: Срђан Атанасовски.
Уредница: Сања Куњадић.

број коментара 0 Пошаљи коментар