Оперe – Бертолд Голдшмит: Беатриче Ченчи

У вечерашњој емисији чућете оперу „Беатриче Ченчи” Бертолда Голдшмита, која је забележена на представи одржаној 18. јула 2018. године на фестивалу у Брегенцу. Главне улоге тумаче: Кристоф Пол као гроф Франческо Ченчи, Џамилија Кајзер као Лукреција, Гал Џејмс као Беатриче, Кристина Бок као Бернардо, Пер Бах Нисен као кардинал Камило, Михаел Лауренц као Орсини, Волфганг Штефан Швајгер као Марцио, Себастијен Сулес као Олимпио, Питер Марш као судија, а Лукас Хајнек-Кремер као Колона. Хором Прашке филхармоније и Бечким симфонијским оркестром диригује Јоханес Дебус.

Истинита прича о Беатриче Ченчи, која је крајем XVI века у Риму учествовала у убиству свог оца и злостављача Франческа Ченчија, инспирисала је бројне уметнике током векова. За настанак опере посебно је важна драма у стиховима Персија Биша Шелија из 1819. године Ченчијеви, која спада у изузетно утицајне текстове западног драмског канона, али је због приказивања насиља и инцеста, овај текст на сцени заживео тек током XX века.

Франческо Ченчи је био римски племић, преког карактера и развратног понашања, чија је насилност и бескрупулозност била надалеко позната. Богатим даровима избегавао је осуде, а део својих добара је даровао из истих разлога цркви. Како нису успевали да се изборе са њим кроз судове, чланови његове породице су одлучили да се удруже и да га убију. Тако су у породичном замку, 1589. године уз помоћ својих вазала, друга супруга Лукреција, ћерка Беатриче и синови убили Франческа и покушали да прикрију свој злочин, у чему су им помагали и пријатељи-савезници. Наиме, цела јавност је била на страни починилаца, али је папски суд ипак донео смртну пресуду, бојећи се таласа убистава унутар породица. Лукреција, Беатриче и њена браћа сурово су погубљени 1599. године на мосту Сант Анђело, а њихово имање је конфисковано и предато папи.

 

Бертолд Голдшмит је о овим догађајима испрва сазнао читајући Стендалову новелу, али му се могућност да Шелијеву драму преточи у оперу указала тек 1949. године када се пријавио на оперски конкурс у Великој Британији. Голдшмит је иначе живео у Енглеској од 1935. године, када је напустио Немачку због свог јеврејског порекла. Године 1947. постао је британски држављанин, а једно време се налазио и на челу немачког програма Би-Би-Сијевог међународног радија. До краја живота бавио се пре свега дириговањем и важио је за великог стручњака за Малера, чак је саветовао Дерика Кука како да доврши Десету симфонију аустријског композитора. Готово заборављен све до 1987. године када су његова дела почела да се поново изводе у Немачкој, Голдшмит је доживео дубоку старост и нови креативни узмах који је трајао до његове смрти 1996, када је напунио деведест три године.

 

Опера Беатриче Ченчи је била његова друга опера и једна од четири изабране опере на поменутом конкурсу Британског Савета за уметност 1949. године. Но, обећано извођење се није десило и опера је први пут постављена тек 1988. године концертно у Лондону, односно тек 1994. на позорници у Магдебургу. Опера је написана у питком, али савременом тоналном кључу и може се сматрати делом неоромантичарских тенденција у музици XX века. Сам Голдшмит ју је описао као „праву белканто оперу", а дело се завршава потресним реквијемом за две погубљене жене. Последњих година Голдшмитова Беатриче Ченчи је доживела вишеструке поставке – од Баварске државне опере, преко дрезденске Семперопере и Франкфуртске опере, до Опере из Граца.

 

Уредница Ксенија Стевановић

број коментара 0 Пошаљи коментар