Студије и огледи

Милан Суботић: Измишљање традиција – Георгијевска лента и Бесмртни пук

У емисији СТУДИЈЕ И ОГЛЕДИ, у циклусу „Култура памћења” од понедељка, 13. до петка, 17. маја, емитујемо текст Милана Суботића „Измишљање традиција: Георгијевска лента и Бесмртни пук”.

Ове, као и током неколико последњих година, у Русији и у низу других земаља Дан победе обележен је маршевима „Бесмртног пука" у коме су грађани, поред истицања „Георгијевске ленте", носили портрете својих предака – учесника Другог светског рата. Иако је реч о недавно насталом обичају, у јавности се о њему пише и говори као о „традиционалном" начину слављења празника Победе над фашизмом.

Ослањајући се на Хобсбаумов концепт „измишљања традиције", аутор у овој студији анализира настанак и масовно ширење ових нових облика комеморативних пракси, те формулише своје тумачење процеса претварања друштвене инвенције у „традицију". Полазиште његове анализе је интерпретација улоге и значаја Дана победе у конституисању идентитета совјетског и руског друштва, те је у првом делу студије детаљно приказана историја совјетског обележавања овог празника. Оцењујући да наслеђене комеморативне праксе у пост-совјетској Русији више нису задовољавале друштвену потребу за осмишљавањем комплексне ратне прошлости, у другом делу студије је реконструисан настанак акција ношења „Георгијевске ленте" и маршева „Бесмртног пука" као самониклих, грађанских иницијатива којим се иновира и осмишљава празнични ритуал. Популарност и симболичка вишезначност ових акција подстакла је политичке власти да их постепено преузму и институционализују. Према Суботићевој оцени, под утицајем политичке прагматике редукован је изворни смисао ових акција, те су оне претворене у једно од средстава потврђивања и јачања политичке лојалности режиму. Промене у међународним односима које су уследиле после анексије Крима и рата у Украјини биле су пресудни фактори у трансформацији значења ових празничних манифестација. Сећање на победу у „Великом отаџбинском рату" и комеморација његових жртава потиснута је у други план пред императивом потврде националног јединства и демонстрације статуса Русије као велике и снажне државе у садашњости.

Чита Марица Милчановић.
Уредница Оливера Нушић.

број коментара 0 Пошаљи коментар