Ona je Akiko i sada vam maše na Dorćolu

Umetnost može da nas trgne, i iznova u nama probudi saosećanje i ljudskost. U to nas uverava književna junakinja Akiko, neshvaćena i usamljena devojčica koja ne voli granice, ni brojeve. Osvojila je čitaoce autentičnošću, a i iz korica knjige iskoračila je na Dorćolu.

Akiko ima drugačiji pogled na sneg. Umesto da sneg nacrta, pravi ga od iscepkanog papira, penje se na stolicu i rasipa ga. Uz negodovanje učiteljice, deca razumeju Akiko i podržavaju je, postajući vetar. To je jedna od najautentičnijih scena iz romana Stefana Tićmija, koju je na fasadi zgrade u Donjem Dorćolu, oživeo arhitekta i ulični umetnik Pijanista.

„Ono što simbolizuje ovaj mural jeste, kao u većini mojih radova, bunt protiv sistema koji ukalupljuje ljude, odnosno taj obrazovni sistem, gde konkretno i ovde, učiteljica podržava da su svi isti. Zato je ova devojčica jedina svetla, jedino ona sija i njena energija dolazi do izražaja“, kaže arhitekta i ulični umetnik, Andrej Josifovski Pijanista.

Kako će Akiko da izgleda, osmilila je kostimografkinja Mina Miladinović. Izradila je haljinu od papira u kojoj je njena šestogodišnja ćerka Nika odglumila scenu iz knjige. Igor Andrić napravio je fotografiju na osnovu koje je nastao mural.

„Samu junakinju Akiko vidim kao Roršahovu mrlju, stavljenu pod mikroskop i onda se tu izdvajaju sitni umetnički entiteti kao crtani film ili mural koji je osvanuo na Dorćolu. Tako da kad prođete Dunavskom slobodno mahnite Akiko, ona je sad visoka jedno 20 metara“, ističe pisac za decu Stefan Tićmi.

Knjiga Ja sam Akiko, koja će uskoro dobiti i animiranu verziju, dobila je nagrade: Međunarodnog festivala „Trg od knjige“ i Politikinog zabavnika, a našla se i među 200 najboljih knjiga za decu, u katalogu Beli gavrani, Međunarodne omladinske biblioteke u Minhenu.

broj komentara 2 pošalji komentar
(nedelja, 17. nov 2019, 13:40) - anonymous [neregistrovani]

Ukus

Videla sam dela umetnika Tzv pijanista koji prave murale i poticao o tome na TV ali ova slika izvini mi se ne sviđa

(subota, 16. nov 2019, 20:58) - ,," [neregistrovani]

Да, али...

Да нема деце, и у самој околини тог цртежа на зиду, која гладују и смрзавају се, па да се и разуме потрошен новац.
Лепо изгледа, лепа прича и лепо пренесено значење, али...

Подстицање слободарског духа и независног размишљања (није) могуће је (само) ако црева не крче и не дрхти се од хладноће.
Овако делује да се неко прави да не види све оне ,,Акике" које просе по улицама, и које се боје снега (буквално и оправдано, без надахнућа и занесености).