Šakal je dokaz i podsetnik da nismo odgovorni prema prirodi

Sve češće se šakal viđa nadomak gradova. Prošle nedelje, jednog je udario automobil na auto-putu kod Bežanijske kose. Nije retkost da su ulazili i u dvorišta kuća. Iako su stalno na nišanu, broj šakala u okolini Beograda drastično raste.

Širenje populacije šakala se karakteriše kao brza i snažna ekspanzija sa, verovatno, najvećom gustinom u Evropi. To se može objasniti načinom ishrane ove vrste, koja je strvinar i vešt predator, što je čini jedinstvenom i vrlo uspešnom vrstom u prirodi.

Šakal je životinja veoma slična vuku. Ima šiljatu njušku, duže uši i kraći, debeo rep. Pokriven je kratkom crvenkasto-smeđom dlakom. Veoma dobro i istrajno trči, prevaljujući velike udaljenosti, pa je velika opasnost za divljač, ali i za neke domaće životinje.

Direktor Prirodnjačkog muzeja dr Milan Paunović, koji se posvetio istraživanju šakala, gostujući u Jutarnjem programu navodi da broj šakala raste ne samo u okolini gradova već u celoj Srbiji.

„Šakala ima tamo gde nema vuka. Šakal je u kompeticiji sa vukom, odnosno, vuk rado jede šakala, tako da su te zone preklapanja u brdskim krajevima, a niziju je potpuno osvojio šakal. Pošto su veliki gradovi većinom u nizijama, onda i šakala ima oko njih“, objašnjava dr Paunović.

„Naš odnos prema prirodi u mnogome je odgovoran za to što šakala toliko ima. Šakal je sisar koji se oportunistički hrani. Jede sve što može da se pojede, a mi ostavljamo hranu svuda oko nas. Imamo otvorena đubrišta i deponije smeća na koje se baca organski otpad, tako da šakal nalazi veliku količinu hrane. Kada životinja ima dovoljno hrane, onda se brzo i mnogo razmnožava, tako da broj raste", dodaje gost Jutarnjeg programa.

„Postoji i jedan paradoks. Šakal je nezaštićena vrsta, može da se lovi u neograničenim količinama, međutim, uprkos tome što raste lovni pritisak, što se ostreljuje sve više i više životinja, mi imamo procene da i njihova brojnost raste. Znači da taj odstrel ne utiče na njihovu brojnost“, naglašava dr Paunović.

„Oni ulaze u gradove, ali samo na perifernim delovima i ne treba očekivati da ćemo ih videti u centru grada, jer se inače klone čoveka, ali se rado hrane ostacima koje čovek ostavlja. Zato strahovanje od napada šakala nije opravdano. Do sada nije zabeležen nijedan napad na čoveka. Ulaze u kokošinjce, u torove sa ovcama, ali retko. Šakal se uglavnom hrani organskim otpadom", ističe direktor Prirodnjačkog muzeja.

„Šakal je indikator stanja životne sredine kod nas. Odavno znamo da naša đubrišta nisu ograđena, da nisu onakva kakva treba da budu, ali vreme teče, a priroda neće da nas čeka, tako da je šakal dokaz za tako nešto i stalni podsetnik šta treba da uradimo u prirodi“, dodaje gost.

Teško je proceniti kolika je populacija šakala u Srbiji, ali sigurno je da nije manja od 15.000 primeraka. Treba imati u vidu da taj broj raste i da je potrebno što hitnije preduzeti mere da se đubrišta uklone i pravilno saniraju.

Biološki fakultet i Prirodnjački muzej su uradili istraživanje ishrane šakala. Utvrđeno je da u zimskom periodu preko 80 odsto sadržaja želuca odstreljenih šakala čine svinjske kože. Sve pregledane životinje su bile u punoj kondiciji, sa puno sala, što znači da su sposobne za normalan život i razmnožavanje.

Šakal je noćna životinja i retko ćemo imati priliku da ga vidimo. Sve više ih ima pored puteva, stradalih od automobila, ali ne treba ih se plašiti jer neće da povrede, već će samo doći tamo gde ima dovoljno hrane.

Šakal može da prenese besnilo, kao i lisica, i to je jedna od opasnosti povećanog broja takvih vrsta životinja u prirodi i zbog toga je neophodna kontrola njihove brojnosti.

„Ta kontrola brojnosti se ne sme sprovoditi trovanjem, što je inače i zabranjeno u Srbiji, ali treba povećati monitoring populacije i treba vršiti redovan odstrel. Nije lepo reći, ali je korisno u ovakvoj situaciji. Naravno, ne treba ih istrebiti, jer oni su i dežurni sanitarci, već kontrolisati“, zaključuje dr Milan Paunović na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.  

 

broj komentara 10 pošalji komentar
(petak, 14. jun 2019, 23:01) - anonymous [neregistrovani]

Kakva glupost

Eto primera kako covek koji nema nikakve veze sa lovom i prirodom uopste... Ako se ne vrsi odstrel sakala,necemo imati raznovrsne zivotinje jer on jede sve i lovi poput vuka u coporu tako da mu nista nemoze pobeci i jos uz to kod nas nema prirodnog neprijatelja...i naravno svaki dan moraju nesto pojesti tj.uloviti jer nema svuda deponija kao po gradovima

(petak, 14. jun 2019, 14:52) - Jelena [neregistrovani]

Ima ih po selima u Šumadiji

U selu u okolini Kragujevca ih ima i to poprilično.

-Čitajući novinske članke o lovcima koji su ubijali domaće macke, nedaleko od njihovih kuća u okolini Kraljeva, ne čudi me što ima šakala.
Ubijaju ljubimce, umesto da istrebljuju štetočine.

(petak, 12. apr 2019, 17:44) - anonymous [neregistrovani]

gradovi

Priblizili su se gradovima, jer su inteligentni i vide da niko ne puca na njih. Ne preti im opasnost od ljudi i slobodno dolaze do kuca. Retko ko danas ima pusku i hoce da trosi pare na muiciju na sakale.
Ipak su plasljivi i sklanjaju se od ljudi i obicnih pasa.

(petak, 12. apr 2019, 16:11) - anonymous [neregistrovani]

@Hmm-Odgovor

U tekstu lepo pise da sakali ulaze u kokosinjce i torove za ovce, ali veoma retko. Uglavnom se hrani organskim otpadom. Nije to vuk pa da udje u tor sa ovcama i pokolje sve ovce. Ne pamtim kada sam cuo da je sakal zaklao ovcu.

(petak, 12. apr 2019, 14:19) - anonymous [neregistrovani]

hmm-Odgovor

A, sta ce reci seljaci koji ne mogu da odbrane njihova stada posto nemaju ni puske.

(petak, 12. apr 2019, 13:52) - anonymous [neregistrovani]

Ha hs

Puni su nam gradovi I pass lutalica, Koji su veci problem od sakala.

(petak, 12. apr 2019, 13:29) - Dragutin [neregistrovani]

pa

Izgleda da ne poznajes Srbe.

(petak, 12. apr 2019, 11:22) - anonymous [neregistrovani]

Udaren jedan kolima u Beogradu i eto vesti i priče o Šakalima

Samo da ne uđe u Beograd, a ostala mesta u Srbiji nisu bitna? Godinama postoji ovaj problem, ali eto mora da dođe nešto u Beograd pa tek onda da se neko zabrine.

(petak, 12. apr 2019, 10:42) - Mira [neregistrovani]

..e sad

Poznavajuci Srbe,oni ce pre pobiti sve zivo oko sebe,nego nebacati ili ocistiti djubre..

(petak, 12. apr 2019, 10:18) - Dejan R [neregistrovani]

hmm

Hrane se na djubristu..pa sta ima veze, ne smetaju nikome, bitno je da se lovci ohrabre da ubijaju jadne zivote, treba da smo srecni sto imamo raznovrsne divlje zivotinje.