Pazite šta jedete, ne samo zbog struka, već i zbog mozga

Pregledom studija o različitim dijetama utvrđeno je da postoji „direktna veza“ između dobre ishrane i stresa, mentalnog zdravlja i moždane funkcije.

Stručnjaci iz cele Evrope, predvođeni onima sa Univerziteta u Geteborgu u Švedskoj, rekli su da je ta veza čvrsto uspostavljena u nekim oblastima, ali je u nekim oblastima još nejasna.

Ketogena dijeta, na primer, može pomoći deci koja imaju epilepsiju, dok deficit vitamina B12 može doprineti lošem pamćenju ili iscrpljenosti.

S druge strane, mediteranska ishrana može zaštititi od anksioznosti i depresije.

Istraživači navode da nema dovoljno dokaza koji objašnjavaju zašto hrana ima određene efekte na mentalno zdravlje i da treba raditi na novim analizama i istraživanjima.

„Otkrili smo da postoji sve više dokaza o povezanosti lošeg načina ishrane i pogoršanja poremećaja raspoloženja, uključujući anksioznost i depresiju. Međutim, mnoga uobičajena uverenja o efektima određene hrane na zdravlje nisu potkrepljena čvrstim dokazima“, rekla je profesorka Suzan Dikson.

Tako istraživači navode da tvrdnje poput one da konzumiranje većih količina šećera može uticati na hiperkinetički poremećaj, nisu podržane rezultatima dugoročnih studija.

Takođe se došlo do različitih rezultata o uticaju dodataka vitamina D na autizam ili na sposobnost pamćenja.

Studija, u kojoj su učestvovali naučnici Univerzitetskog medicinskog centra Groningen u Nemačkoj i Univerziteta Redbauud, Univerzitetskog koledža Korka u Irskoj i Univerziteta u Birmingemu u Engleskoj, razmotrila je nalaze iz više desetina studija.

Otkriveno je da masti i šećer mogu uticati na javljanje hiperkinetičkog poremećaja ili na njegovo pogoršanje, dok konzumiranje voća, povrća i vitamina smanjuje agresiju. Međutim, tvrde naučnici, dokazi o tim vezama nisu dovoljno jaki.

Raspoloženje na tacni 

Iako je kroz istraživanja dokazano da mediteranski način ishrane može smanjiti anksioznost i depresibna stanja, utvrđeno je takođe istraživanjem, da ishrana bogata maslinovim uljem ne umanjuje simptome tih poremećaja.

Uprkos kontrodiktornim nalazima u istraživanjima, istraživači su istakli da se ne može osporiti činjenica da je jasno da ono što ljudi jedu može uticati na njihovo mentalno zdravlje.

U naučnom radu navedeno je: „Jasno je da negativne posledice nekvalitetne ishrane mogu narušiti mentalno zdravlje i kognitivne funkcije, koje će verovatno biti pogoršane sa godinama. Interesantno je da su ishrana, a posebno pothranjenost i gojaznost, usko povezani sa regulacijom raspoloženja i osetljivošću na stres, što sugeriše snažnu vezu između ishrane, metabolizma i mentalnog blagostanja“.

Tim naučnika je sugerisao da nedostatak odgovarajućih hranljivih sastojaka kroz ishranu može uzrokovati da određene hemijske supstance ne mogu normalno funkcionisati u našem organizmu a samim tim taj proces ugrožava i funkcionisanje tela.

Takođe se navodi da preterano konzumiranje nezdrave hrane može da oslobađa hormone koji menjaju raspoloženje ljudi.

I geni su važni 

„Kod zdravih odraslih osoba efekti načina ishrane na mentalno zdravlje su prilično mali, a to otežava otkrivanje mogućih efekata. Može se desiti i da dodaci ishrani deluju samo ako postoje nedostaci zbog lošeg načina ishrane. Takođe moramo razmotriti genetiku: suptilne razlike u metabolizmu mogu značiti da neki ljudi bolje reaguju na promene ishrane nego drugi“, objasnila je profesorka Dikson.

„Poruka ovog rada je da su efekti ishrane na mentalno zdravlje stvarni, ali da treba biti oprezan u donošenju zaključaka na osnovu privremenih dokaza. Potrebno je više studija o dugoročnim efektima svakodnevne ishrane“, zaključila je profesorka Dikson.

Istraživanje je objavljeno u medicinskom časopisu European Neuropsichopharmacology.

broj komentara 0 pošalji komentar