Magnetna rezonanca i dalje neprikosnoveni dijagnostičar

Današnje dijagnostičke procedure se ne mogu odvojiti od savremene sofisticirane opreme, a tu se u prvom redu, najčešće pominje magnetna rezonanca.

Magnetna rezonanca je najsavremenija radiološka dijagnostička metoda, naglašava gost Jutarnjeg programa, dr Bojan Banko, radiolog. Danas je toliko važna i toliko bitna zato što može da pokaže najfinije strukture određenog organa.

Samim tim, lekari mogu da imaju jako dobar uvid, ako postoji neka promena, gde se ona nalazi, gde se proširila, šta je sve zahvatila i na osnovu izveštaja radiologa, lekar koji je uputio na snimanje, će znati koju terapiju treba primeniti.

Čitanje nalaza magnetne rezonance deluje kao nauka za sebe i zbog toga mnogi pacijenti često odlučuju da potraže i drugo mišljenje. Literatura i statistike govore da preko 50 odsto ljudi, posebno onkoloških pacijenata traži drugo dijagnostičko mišljenje.

„U Kliničkom centru Srbije uvek se trudimo da još jedan par očiju, odnosno, da uvek dva radiologa tumače određeni nalaz, i time se eventulano neka greška, ili neki previd, svodi na minimum ili gotovo da ne postoji. Prirodno je da ljudi uplašeni dijagnozom žele da se uvere da li je ona tačna. U najvećem broju slučajeva bude tačna, međuti, dešava se i da nije“, dodaje dr Banko.

Magnetna rezonanca je relativno mlada dijagnostička metoda. Postoji tek nekoliko decenija, ali se u poslednjih 10, 15 godina toliko razvila da praktično predstavlja, u tom lancu dijagnostičkih procedura, prvu metodu.

„Za pregled glave, mozga, kičmenog stuba, zglobova, ona je nezamenljiva. Kao i za pregled abdomena, male karlice. Dakle, često će se u određenim situacijama preskočiti i ultrazvuk i skener ili umesto mamografije raditi magnetna rezonanca, baš zato što neće doći do situacija da se rade prethodne procedure, a da se na kraju radi mangnetna rezonanca“, navodi gost Jutarnjeg programa.

Magnetno zračenje koje proizvodi ovaj dijagnostički aparat apsolutno nije štetno po zdravlje, naglašava dr Banko. Ako bi postojala potreba, može da se radi i više puta dnevno jednoj osobi, u toj meri nije štetna.

„Naravno da postoje utvrđene kontraindikacije kada neko ne bi smeo ni da uđe u aparat za magnetnu rezonancu i to je jako važno da se kaže. To što pacijenti ne znaju, nije problem, već što neki lekari koji upućuju na snimanje ne pitaju da li pacijent ima, na primer, pejsmejker koji je apsolutno kontraindikovan, mada poslednjih godina postoji nova generacija pejsmejkera koja nema taj problem“, kaže radiolog.

Snimanju na magnetnoj rezonanci ne smeju se podvrgavati ni pacijenti sa ušnim i očnim inplantatima kao i nekim drugim metalnim stranim telima. Trudnice i mala deca takođe, mogu da se snimaju i to trudnice, ako postoji potreba, još od prvog dana.

„Pregled traje najmanje petnaestak minuta pa do sat vremena, u zavisnosti šta se snima, i naravno da nikome nije prijatno da leži u aparatu, u jednom konfornom tunelu i pored toga što nema štetnih posledica“, napominje dr Banko.

Dešava se i da određeni broj ljudi koji je klaustrofobičan i koji to otkriju tek kada uđu u aparat i oni, često se dešava, apsolutno ne mogu da izdrže pregled, ali tada može da se uradi blaga sedacija pod kontrolom anesteziologa, tako da i oni mogu biti podvrgnuti ovom snimanju, napominje na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, radiolog dr Bojan Banko.

broj komentara 4 pošalji komentar
(ponedeljak, 18. nov 2019, 21:20) - anonymous [neregistrovani]

Replika replici

Ili da li pacijent na primer treba da primi hemoterapiju znajuci da ista unistava i zdravo tkivo i dovodi do teskih cak i ireverzibilnih nezeljenih efekata po organizam. Vrlo ste iskljucivi, nije sve tako jednostavno. Ne valja Vam to.

(nedelja, 17. nov 2019, 20:03) - Ona koja bolje zna [neregistrovani]

Replika

Pozdravljam cinjenicu da ste procitali moj komentar i nadovezali se na njega, iako ste u njemu nazalost pokazali nepoznavanje materije ili ste svesno pobrkali cinjenice. Kada je u pitanju makrociklicni gadolinijum odn. kontrast u kome je isti vezan u makrociklicnu vezu , sto znaci da je u centru molekulske strukture i na taj nacin u uslovno stabilnijoj, ali nikako apsolutno stabilnoj vezi, zelim da vam kazem da se isti itekako ispituje na identicne posledice po zdravlje koje nastaju kako pucanjem veze i oslobadjanjem samih gadolinijumovih jona tako i na direktne posledice koje pravi u vezanom obliku, sto ga cini jos opasnijim od linearnih kontrasta za koje je doneta suspenzija za upotrebu u EU, dok se isti bez problema i dalje koristi u Srbiji. U prevodu, u jednoj Hrvatskoj ne smete vise da ga koristite, ali u Srbiji je njegova upotreba jos uvek legalna, iako su posledice po zdravlje blago receno katastrofalne. Mislim da cak i u Srbiji svaki odrastao gradjanin zna da se na upotrebu lekova ili dijagnostickih sredstava, kao u ovom slucaju, ne stavlja zabrana zarad toga sto su se pojavila nusdejstva po zdravlje kod malog broja korisnika, nego je potrebno da se stetne reakcije ispolje u znacajnom broju. U slucaju gadolinijuma prepoznavanje posledica koriscenja kontrasta je bilo otezano u pocetku obzirom da se iste javljaju ne neposredno nakon ubrizgavanja vec nastupaju nakon protoka izvesnog vremena (nekoliko nedelja, meseci pa cak i godina) , no sada kada vec postoji tridesetogodisnje iskustvo u praksi, ovo je olaksano uprkos tvrdoglavnom negiranju i izbegavanju odgovornosti kako farmaceutskih kuca tako i jednog dela radiologa, koji bi cine sve kako bi izbegli nesagledivu finansijsku stetu, posebno imajuci u vidu da nije poznat nikakav nacin na koji bi se posledice mogle spreciti ili ublaziti u vidu antidota i sl. Moj stav u pogledu odvajanja jedinog dijagnostickog sredstva (gadolinijumski kontrast) od same dijagnosticke procedure (magnetna rezonanca) je kristalno jasan, posebno ikada se ima u vidu naslov odnosno tema razgovora, a to je da li je magnetna rezonanca kao procedura stetna. To bi bilo isto kao kada bi hirurg razmatrao operaciju koja podrazumeva stavljanje pod totalnu anesteziju, ignorisuci stanje srca i pluca kod pacijenta. Hvala.

(četvrtak, 14. nov 2019, 06:53) - anonymous [neregistrovani]

Odgovor

Magnetna rezonanca kao takva nema štetno zracenje ali je pokazano da je odredjen oblik gadolinijuma koji je vec modifikovan, deponije u kostima, izbačen iz upotrebe a koristi se druga forma koja je bezbedna. Koliko ja znam kontrast se na magnetnoj ne daje uvek. Zar je trebao da prica u razgovoru od 5 minuta o stetnosti koje praktično nema a ne o benefitima koje su ogromne?

(sreda, 13. nov 2019, 12:04) - Ona koja bolje zna [neregistrovani]

Kakav je ovo tekst?

Kako je moguce da jedan te isti covek u svojim javnim izjavama od poslednje dve godine, nakon izbijanja nezapamcenog medicinskog skandala svetskih razmera obzirom na ozbiljnost posledica i broj ostecenih odnosno zrtava kako se nazivaju u svetu, ne pomene ono sto je zapravo problem kod ove dijagnostike i oko cega se dakle i vrti pitanje bezbednosti, a to je upotreba kontrasta na bazi gadilinijuma koji se ubrizgava kod otprilike polovine MR pregleda? Te dve stvari su dakle neodvojive a gospodin bi morao biti vrlo dobro upucen obzirom na svoje zvanje, zanemaricu instituciju u kojoj radi, imajuci u vidu cinjenicu da je Evropska agencija za lekove sa 1. martom 2018. suspenovala dozvolu koriscenja svih linearnih gadolinijumskih konstrasta koji postoje na trzistu, koji ili bolje receno cije se preostale kolicine u Srbijii i dalje koriste bez problema i uz malo ili cesto cak nimalo grize savesti.