Meteoropatija, vrsta bolesti ili izmišljotina?

Ako ste prošle nedelje izvadili kaput iz ormara, slobodno ga možete odložiti. Sunce je oteralo hladno i kišno vreme. Ali da li je svima izmamilo osmeh? Kako promene utiču na ljude i da li smo svi potencijalne metoropate?

Najbolji način za proveru jeste da u danu kada se smenjuju oblaci i sunce upitamo sugrađane kako se osećaju. U takvim situacijama, kako kažu, imaju glavobolju, osećaju nelagodnost, žale se na umor i razdražljivost.

I to čak četiri od naših pet sagovornika. Zašto je vreme jednima prijatelj, a drugima neprijatelj i šta se dešava sa organizmom kada toplo smeni hladno i obrnuto?

„U nepovoljnim biometeorološkim situacijama povećana je količina pozitivnih jona u atmosferi. Ti pozitivni joni su negativni za ljudski organizam i onda nepovoljno deluju za naše zdravlje, raspoloženje i naš radni elan. Naprotiv, kada su biometeorološke prilike pozitivne u tim situacijama je povećana koncentracija negativnih jona u atmosferi i oni jako pozitivno deluju na naš organizam tako da smo mi čili, veseli, vedri“, kaže Jasminka Smailagić iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Meteoropate znaju kada će vreme da se menja 

Po nekom nepisanom pravilu meteoropate promenu vremena mogu da naslute od četiri do 48 sati ranije. To prvenstveno zavisi od toga koliko je čovek osetljiv.

„Na promene vremena mogu da reaguju i zdravi ljudi i to su uglavnom promene raspoloženja, pad koncentracije neki blagi umor. To traje vrlo kratko, jer oni imaju dobre mehanizme za regulaciju pritiska, jer promena vremenskih prilika utiče na zdrave ljude i izaziva tzv. fiziološki stres, ali to vrlo brzo prođe za dan-dva“, ističe dr Vesna Mandrapa iz Doma zdravlja „Stari grad“.

Kod onih koji boluju godinama, ne samo da ne prolazi brzo, već se i pogoršava stanje u kom se nalaze. Sa promenom vremena i lekari imaju više posla.

„Najugroženiji su hronični srčani bolesnici, onda bolesnici sa hroničnim respiratornim oboljenjima, npr. sa astmom, zatim sa reumatskim obolenjima i sa psihičkim poremećajima, naročito bolesnici sa psihozama“, tvrdi dr Mandrapa.

Oni koji pate od vremena lošije će se osećati kada hladno smeni toplo.

Ukoliko tada ne unose dovoljnu količinu tečnosti, mogli bi da dehidriraju, a nisu isključene ni nesvestice i vrtolglavice. Kod hroničnih bolesnika zbog toga što se krv zgušnjava povećan je rizik od nastanka moždanog i srčanog udara.

Da li to znači da je meteoropatija neka vrsta bolesti ili izmišljotina kako mnogi misle?

„Danas ih Svetska zdravstvena organizacija prepoznaje kao obolenje, kao sezonski afektivni poremećaj koji se ustvari svrstava u neku vrstu depresije. Karakterišu ga simptomi slični depresivnom poremećaju: nedostatak energije, duže spavanje, smanjen libido, povećana potreba za hranom“, kaže psiholog Ljiljana Jagodić i dodaje da i za to postoji način da se prevlada.

Biti meteoropata definitivno nije lako, prvo zato što mnogi misle da umišljate, a drugo što ne možete da utičete na vremenske prilike. Ono na šta možete da utičete jeste da se fizički aktivirate, da se pravilno hranite i provodite više vremena u prirodi. Upravo to je glavno oružje protiv stanja u kom se nalazite.

broj komentara 0 pošalji komentar